Činjenica da je osnovni zadatak Crkve da izleči čoveka podrazumeva da je to takođe zadatak teologije, koja je glas Crkve.

Pravoslavna teologija nije akademska nauka i odraz; nije racionalno zanimanje što je cilj protestanata i filološkog istraživanja, već je u najvećem delu nauka o isceljenju. Teologija je ili plod leka ili put ka isceljenju. To jest, pravoslavni teolog je onaj koji je isceljen i koji je stekao lično znanje o Bogu, ali je i onaj koji će lečiti druge.

Sveti Grigorije Bogoslov kaže da su bogoslovi „oni koji su prošli teoriju, koji su prvo očistili svoju dušu i telo, ili koji su bar u procesu čišćenja. Teologija je usko povezana sa pravoslavnim isihizmom (tihovanjem), to jeste, unutrašnjim očišćenjem od slika i maštarija koje varaju čoveka. Ovakve osobe su u stanju da pomognu onima sa bolesnom dušom.

Priča za 10 sekundi: kako da tražimo boga...

Sveti Jovan Lestvičnik povezuje teologiju sa savršenom čistotom, savršenim čovekovim očišćenjem: "...potpuno stanje čistote je osnova teologije". Ovo je osoba koja istinski bogoslovi. I naravno, bogoslovlje se ne odnosi na intelektualna izražavanja, već otkrovenje Boga i vođstvo ljudi ka tom znanju.

Svi ti sveti oci pokazuju da je teologija uglavnom proizvod ljudske terapije, a ne intelektualne nauke. Svima onima koji su pročišćeni ili su bar u procesu pročišćenja otvara se mogućnost otkrivanja neizrecivih tajni i velikih istina, prihvatanje Otkrivenja i potom prenošenje istih ljudima.

PageBreak

Šta je otkrovenje Boga?

Terapija nužno prethodi teologiji, a zatim je bogoslov u stanju da leči druge. Stoga je u pravoslavnom predanju bogoslov povezan i identifikovan sa duhovnim ocem, a duhovni otac je izuzetan bogoslov koji nepogrešivo vodi svoju duhovnu decu.

Postoji veličanstven tropar, koji prikazuje šta je pravoslavna teologija i iz čega se sastoji pravoslavno predanje i apostolsko nasleđe. Mnogi od nas veruju da je apostolsko nasleđe samo neprekidna linija naredbi. Mi ne možemo odbaciti ovu istinu, ali apostolsko nasleđe ima takođe i unutrašnji aspekt. Tropar kaže:

"Napredovao si, uspeo si se na presto Apostola, Bogom nadahnut primenio si stečeno znanje; zbog toga si nepogrešivo objavljivao reč istine borivši se do krvi, sveti mučeniče Antima moli Hrista Boga da spasi duše naše."

Sveti mučenik Antima, kao mnogi drugi svetitelji, postao je naslednikom Apostola i sudionikom njihovog puta. Ne samo da je sledio pravila Apostola, već i njihov način života. To znači da je stekao Duha, iskustvo Otkrivenja Boga, oboženje. Zato je on postao „Bogo-nadahnut".

Kako bi dostigao to stanje on je primenio posebnu metodu. Uzneo se do Boga primenivši teoriju u praksi. Veoma dobro znamo da je praksa očišćenje srca od strasti, a teorija je viđenje nestvorene Svetlosti.

Jim Holt: da li je Bog rešio tajnu svog postojanja...

Kao rezultat, Sveti mučenik Antima neprogrešivo je objavljivao reč istine postavši mučenikom u slavu Božiju. Dakle, zaključujemo da nepogrešivo objavljivanje reči istine nije proizvod intelektualnog znanja, već plod iskustva u Bogu. Takođe, mučeništvo nije proizvod jake volje, već milosti Božije, koja jača celokupnu ličnosti, dakle to je rezultat teorije.

Ovaj tropar izražava, na najživopisniji način, šta je pravoslavno predanje, šta je apostolsko nasleđe, ko je pravoslavni bogoslov, kako neko postaje Bogo-nadahnut, i ko zaista treba da bude pastir Božijeg naroda. Ovakvi bogoslovi vode na pravoslavni način, nadahnuti Bogom, nepogrešivo vodeći svoju duhovnu decu prema oboženju i osvećenju.

Izvor: Manastir Lepavina