Umetnost prihvatanja nas otvara da prihvatimo sve darove života
Život je sam po sebi blagoslov i samim rođenjem svako od nas dobija genetski i energetski zapis svih svojih predaka, piše MajaPakić. Nekome to može da zvuči zastrašujuće, posebno ako su se neki naši preci ponašali na destruktivne načine, ali zar ne mislite da baš svako od nas među svojim precima ima i ovakvih i onakvih, kao što smo i mi sami i ovakvi i onakvi, zavisno od situacije i raspoloženja. Zanimljivo je i da gotovo nikad ne osuđujemo babe, dede, prababe, pradede onoliko koliko osuđujemo svoje roditelje - zašto su ili zašto nisu..., kako su mogli ili kako nisu hteli…
Zato hajde prvo da se podsetimo da mi ne znamo, zaista ne znamo šta je u suštini tištilo i iznutra mučilo naše najbliže, kao i da ne moramo sve da znamo i ne treba da opravdavamo sve njihove postupke već da prihvatimo ono što jeste. Da se setimo da ono što se desilo ne možemo da promenimo, ali da možemo da promenimo percepciju i način na koji posmatramo i doživljavamo neku situaciju. Prihvatanje nam pomaže da ostavimo prošlost u prošlosti, da budemo zaista prisutni u sadašnjosti i da svesno gradimo budućnost kakvu želimo i zaslužujemo.
Često želimo nešto, ali podsvesno ne verujemo da to zaslužujemo, jer smo i dalje ljuti na mamu ili tatu, pa i dalje nismo sebi i svetu dovoljno dobri, lepi, pametni, talentovani, uspešni… Ove zamke uma možemo da rešimo tako što ćemo se uzdići u središte srca, a kada odavde posmatramo i osećamo svoj život, otvaramo i um za nove perspektive, za dublje razumevanje i uviđanje da je sve baš onako kako treba da bude, da su sve naše patnje naši dragoceni učitelji i da su mama i tata radili najbolje što su mogli i umeli. Kada osvestimo da nas roditelji nisu opteretili životom nego su nas blagoslovili životom, shvatamo i da mi sada možemo i umemo da prevaziđemo ono što oni nisu i da sve lekcije i izazove koje smo dobili od roditelja zapravo predstavljaju smernice ka našem pravom putu odnosno ličnoj svrsi i misiji.
Zahvalnost nas otvara za pomirenje sa sobom
Osim što smo telesni plod naših roditelja, mi smo i njihov duhovni plod. Sa razlogom smo rođeni baš u toj porodici, baš u tim uslovima, sa razlogom smo imali baš takvo detinjstvo i sada kada smo odrasli spremni smo da sve probleme iz odnosa roditeljima pretvorimo u rešenja. Niko nije samo dobar ili samo loš, uvek postoji ceo paket koji treba raspakovati polako i pažljivo, sloj po sloj, da bismo spoznali da, iako možda nisu ispunili naša očekivanja, svojim roditeljima nemamo šta da zameramo jer glas srca sve vreme tiho šapuće: Dragi roditelji, hvala vam na životu! Osim što su nam podarili život, dali su nam i razne maskirane ili skrivene blagoslove, do nas je da srcem razumemo ove darove.
Izvor: Sensa