Branko Miljković (Niš 29. januar 1934 – Zagreb, 12. februar 1961. godine) bio je jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Završio je filozofiju na Filozofskom fakultetu. Uprkos mladosti, kritičari su brzo Miljkovića svrstali na sam vrh srpskih pesnika, a dobio je i jednu od najprestižnijih nagrada za vreme svog života - Oktobarsku nagradu.
Pesme iz njegovih ranih dana govore o uticaju francuskih simbolista Malarmea i Valerija, a vidi se i snažan Heraklitov uticaj filozofije. Njegove najpoznatije knjige pesama su: “Uzalud je budim”, “Smrću protiv smrti”, “Vatra i ništa”, “Poreklo nade”, “Krv koja svetli”.
Pesma Uzalud je budim se smatra jednim od vrednijih klasika poezije. Smatrao je da je poezija pobeda nad pesnikom i da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, već da je ona stvaranje. Imao je samo 27 godina kada je preminuo. Njegova smrt je i danas obavijena velom misterije.
"Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo."
"Vreme treba pobeđivati, što svešću i pesmom, što zaboravom, ali nikada nadom, niti onim što je već ostvareno."
"Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti."
"Pesnik je oduvek bio onaj koji u drugima leči bolest od koje sam umire."
"Bar pola svetske poezije je napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav."
“Oni koji imaju svet neka misle šta će s njim, mi imamo samo reči i divno smo se snašli u toj nemaštini”
“U srcu ljubav jača od smrti, u glavi misao veća od glave.”
“Ako smo pali bili smo padu skloni.”
"Neki će svemir ponovo da nas stvori"
„Sve istinske formule sveta su poetske. Često buljim u Ajnštajnove formule i verujem da se one mogu prepevati. Savremena fizika bi mogla da uzme za epitaf Bodlerov stih: “Čovekov put vodi kroz šumu simbola.” Moja formula: “Reči su moćni okvir sveta. Sve što se dešava, dešava se na području jezika i simbola, bilo da se radi o atomima ili o zvezdama.“
„Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo ‘uprkos svakoj očiglednosti’. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti…“
Pročitajte mudre citate kontroverzne Fride Kalo.
BONUS VIDEO:
Sensa/A.S.