Mudre priče donose nam lekcije važne za život, a ovo je jedna veoma poučna o mladiću koji je izgubio veru u sebe i svoju vrednost. Sva sreća, imao je mudrog učitelja.
Jednog dana jedan mladić došao je kod svog starog učitelja i rekao mu:
„Došao sam kod vas jer se osećam tako patetično i bezvredno da ne želim više da živim. Svi oko mene kažu da sam gubitnik i idiot. Molim vas, gospodaru, pomozite mi!
Učitelj kratko pogleda mladića i žurno odgovori:
„Izvini, ali trenutno sam veoma zauzet i ne mogu ti ni na koji način pomoći. Hitno moram da rešim jednu veoma važnu stvar." Nakon što je malo razmislio, dodao je: „Ali ako pristaneš da mi pomogneš u mom poslu, ja ću ti rado pomoći u tvom."
„Sa... zadovoljstvom, učitelju“, promrmljao je, s gorčinom primetivši da je ponovo potisnut u drugi plan.
„U redu“, rekao je učitelj i skinuo mali prsten sa prelepim kamenom sa svog levog malog prsta.
„Uzmi konja i odjaši na pijacu! Moram hitno da prodam ovaj prsten da otplatim dug. Pokušaj da dobiješ što više za njega i ni u kom slučaju ne pristaj na cenu nižu od zlatnika! Samo napred i vrati se što pre!"
Mladić je uzeo prsten i odjahao. Stigavši na pijacu, počeo je da nudi prsten trgovcima i oni su najpre sa interesovanjem gledali njegovu robu. Ali čim su čuli za zlatnik, odmah su izgubili svako interesovanje za prsten. Neki su mu se otvoreno smejali u lice, drugi su se jednostavno okretali, a samo mu je jedan stariji trgovac ljubazno objasnio da je zlatnik previsoka cena za takav prsten i da mu može dati samo bakarni novčić ili bar srebrni, ali jedan.
Čuvši starčeve reči, mladić se veoma uznemirio, jer se setio učiteljeve naredbe da nikako ne spušta cenu ispod zlatnika. Mladić je obišao čitavu pijacu i ponudio prsten stotini ljudi, pa je ponovo uzjahao konja i vratio se nazad. Veoma potišten zbog neuspeha, vratio se kod učitelja.
„Učitelju, nisam mogao da ispunim vaša uputstva“, rekao je tužno. „U najboljem slučaju, mogao bih da dobijem nekoliko srebrnjaka za prsten, ali mi niste rekli da se zadovoljim sa manje od zlatnika! Ovaj prsten ne vredi toliko.“
„Upravo si rekao veoma važne reči, sine!“, odgovorio je učitelj. „Pre nego što pokušaš da prodaš prsten, bilo bi dobro da utvrdiš njegovu pravu vrednost! A ko to može bolje od zlatara?! Idi kod zlatara i pitaj ga koliko će nam ponuditi za prsten. Šta god da ti odgovori, nemoj prodati prsten, nego mi se vrati. Mladić je ponovo skočio na konja i otišao do zlatara.
Zlatar je dugo posmatrao prsten kroz lupu, zatim ga je odmerio na maloj vagi i na kraju se okrenuo mladiću:
„Reci učitelju da mu sada ne mogu dati više od 58 zlatnika. Ali ako mi da vremena, kupiću prsten za 70, s obzirom na hitnost prodaje.
„Sedamdeset novčića?!“, nasmeja se mladić radosno, zahvali zlataru i potrči nazad punom brzinom.
„Sedi ovde“, rekao je učitelj nakon što je saslušao mladićevu priču. „I znaj, sine, da si ti baš ovaj prsten. Dragocen i jedinstven! I samo pravi stručnjak može da te proceni. Pa zašto se šetaš po čaršiji, očekujući da će to učiniti onaj prvi koga sretneš?“
BONUS VIDEO: