Kad prođe vreme, ostanu mudre priče. Jedna je priča o prodavnici želja.
Na periferiji univerzuma postojala je jedna radnja. Na njoj dugo nije bilo natpisa - jednom ga je odneo uragan, a vlasnik se nije potrudio da postavi novi, jer je svaki meštanin već znao da radnja prodaje – želje.
Asortiman prodavnice bio je ogroman, tu se moglo kupiti skoro sve: ogromne jahte, stanovi, brak, mesto potpredsednika korporacije, novac, deca, omiljeni posao, lepa figura, pobeda na takmičenju, veliki automobili, moć, uspeh i mnogo, mnogo više. Samo život i smrt nisu bili na prodaju – to je bilo na programu centrale koja se nalazila u drugoj galaksiji.
Svi koji su došli u prodavnicu - a bilo je i onih koji su želeli, ali koji nikada nisu kročili u prodavnicu, već su ostali kod kuće i samo priželjkivali - pre svega su saznali cenu svoje želje.
Cene su bile različite. Na primer, posao koji je neko voleo bio je vredan odricanja od stabilnosti i predvidljivosti, spremnosti da samostalno planirate i strukturirare svoj život, vere u sopstvene snage i dozvole da radite gde želite, a ne tamo gde treba.
Moć je vredela malo više: morali ste da odustanete od nekih svojih uverenja, da nađete racionalno objašnjenje za sve, da odbijete druge, da znate svoju vrednost (a ona bi trebalo da bude prilično visoka), dozvolite sebi da kažete "Ja", izjasnite se uprkos odobravanju ili neodobravanju drugih.
Neke cene su izgledale čudno - brak se mogao dobiti praktično za bescenje, ali srećan život je bio skup: lična odgovornost za sopstvenu sreću, sposobnost uživanja u životu, poznavanje svojih želja, odbijanje da se uklopite sa drugima, sposobnost da se cenite ono što imate, dozvolite sebi da budete srećni, svest o sopstvenoj vrednosti i značaju, odbijanje bonusa "žrtve", rizik da izgubite neke prijatelje i poznanike.
Nisu svi koji su došli u prodavnicu bili spremni da odmah kupe želju. Neki su se, videvši cenu, odmah okrenuli i otišli. Drugi su dugo stajali zamišljeno, prebrojavajući svoj novac i pitajući se gde da nabave još sredstava. Neko je počeo da se žali na previsoke cene, tražio je popust ili je bio zainteresovan za prodaju.
A bilo je i onih koji su izvadili svu svoju ušteđevinu i dobili svoju negovanu želju, umotanu u lep šuštavi papir. Ostali kupci su sa zavišću gledali na srećnike, ogovarajući da je vlasnik radnje njihov poznanik, a želju su im tek tako, bez ikakvih poteškoća, ostvarili.
Od vlasnika prodavnice se često tražilo da smanji cene kako bi povećao broj kupaca. Ali on je uvek odbijao, jer bi od toga stradao i kvalitet njegovih želja.
Na pitanje vlasnika da li se plaši da će biti švorc, odmahnuo je glavom i odgovorio da će se u svakom trenutku naći drznika koji su spremni da rizikuju i promene svoj život, da se odreknu svog uobičajenog i predvidljivog života, koji su u stanju da da veruju u sebe, koji imaju snage i sredstava da plate za ispunjenje vaših želja.
Na vratima radnje preko 100 godina stajalo je obaveštenje: "Ako ti želja nije ispunjena, još nije plaćena."
BONUS VIDEO: