Psihologija je nebrojeno puta dokazala da negativna osećanja mogu negativno da utiču na život osobe ako se ne adresiraju i ne rešavaju. Iako svaki čovek teži da sebi stvori najbolje moguće uslove za žvot, ponekad ne može da napusti začarani krug sastavljanja prvog s prvm, nemanja i čak siromaštva. Neki psiholozi smatraju da u tome veliku ulogu igraju emocije.
Čak se i MIhail Labkovski, čuveni ruski psiholog, u proučavanju ljudske psihe pzabavio i pitanjem mentaliteta oskudice koji ljude često sprečava da steknu onoliko koliko žele. On je zaključio da ne postoji direktna veza između sreće i količine novca: "Pojavljuje se samo u slučaju ozbiljnih zdravstvenih problema. Sve ostalo je stanje duha. Sa zdravom psihom čoveku je potrebno onoliko novca koliko može da pojede.“
Labkovski je obrazložio "psihologiju siromaha" i zašto nas ona sprečava da uživamo u životu: "Osoba sa psihologijom siromaha odlaže svoj život za kasnije, sanja da će jednog dana doći taj isti srećan i prosperitetan život. Ali ako to odložite (čak i novac, čak i zadovoljstvo, čak i život), nikada neće doći", piše Labkovski.
Poput Labkovskog, i mnogi drugi psiholozi se slažu da emocije utiču na finansijsku situaciju čoveka. A evo i koje:
Mržnja i bes
Ova osećanja mogu uništiti odnose i izazvati unutrašnji sukob. Mržnja često stvara dodatne negativne emocije i može dovesti do agresije.
Zavist
Zavist na uspesima i dostignućima drugih može izazvati osećaj inferiornosti i dovesti do neprijatnih postupaka.
Tuga
Hronična tuga i depresivna stanja mogu otežati obavljanje svakodnevnih zadataka i pogoršati ukupan kvalitet života.
Strah
Nerazumni strahovi mogu ograničiti nečije postupke, sprečavajući osobu da se razvije i postigne svoje ciljeve.
"Važno je shvatiti da novac ne voli strahove i plašljive. Novac voli neustrašive", kaže Labkovski.
Krivica
Konstantno osećanje krivice može dovesti do niskog samopoštovanja i samobičevanja, sprečavajući osobu da krene napred.
Očaj
Ovo stanje se može javiti u teškim trenucima u životu i dovesti do malodušnosti i gubitka motivacije.
Usamljenost
Izolacija i osećaj usamljenosti mogu negativno uticati na mentalno zdravlje i kvalitet života.
Kako da prepoznate emocije?
Svako od ovih osećanja može imati destruktivan uticaj, ali je važno razumeti da rad sa njima, traženje podrške i stručne pomoći mogu pomoći da se nosite sa negativnim emocijama i poboljšate kvalitet vašeg života.
Učenje da upravljate svojim emocijama važan je korak ka poboljšanju kvaliteta života i prihoda.
Prvi korak može biti da postanete svesni svojih osećanja i njihovih znakova. Vođenje dnevnika vaših emocija i svakodnevnih iskustava može vam pomoći da bolje razumete šta tačno uzrokuje negativna stanja. Ovo razumevanje može postati osnova za dalji rad na sebi.
Psihoterapija ili grupni časovi mogu pomoći ne samo da se identifikuju uzroci negativnih emocija, već i ponude strategije za suočavanje sa njima.
BONUS VIDEO: