Šta čoveku ostaje kada mu život oduzme gotovo sve? Kada nestanu sigurnost, dom, porodica i planovi za budućnost? Viktor Frankl odgovor na to pitanje nije tražio u teoriji, već u najstrašnijem mogućem iskustvu – preživeo je nekoliko nacističkih logora, uključujući Aušvic, a gotovo celu svoju porodicu izgubio.
Iz tog iskustva nastala je njegova čuvena ideja da čoveku ne može uvek biti dato da bira okolnosti, ali da mu ostaje mogućnost da bira svoj odnos prema njima. Frankl je verovao da je potraga za smislom jedna od najdubljih ljudskih potreba i da čak i u najtežim trenucima možemo pronaći razlog da nastavimo dalje.
Njegove misli o životu, ljubavi, patnji, sreći i unutrašnjoj slobodi decenijama kasnije i dalje imaju snagu da zaustave čoveka usred svakodnevice i nateraju ga da se zapita: šta je ono što mom životu daje smisao?
Viktor Frankl – čovek koji je preživeo logore a nije izgubio smisao
Viktor Emil Frankl bio je austrijski neurolog, psihijatar i psihoterapeut, rođen 1905. u Beču. Smatra se osnivačem logoterapije, psihoterapijskog pravca koji u središte čovekovog života stavlja potragu za smislom.
Tokom Drugog svetskog rata deportovan je sa porodicom u nacističke logore. Preživeo je i Aušvic, a u Holokaustu izgubio oca, majku i suprugu. Nakon rata vratio se u Beč i napisao svoje najpoznatije delo, "Čovekova potraga za smislom“, u kojem je opisao iskustvo života u logorima i svoju ideju da čovek, čak i kada mu je gotovo sve oduzeto, može da sačuva unutrašnju slobodu.
Frankl nije govorio o tome da možemo kontrolisati sve što nam se događa. Naprotiv, njegova poruka bila je mnogo skromnija, ali i mnogo dublja: ne možemo uvek promeniti okolnosti, ali možemo pokušati da izaberemo kako ćemo na njih odgovoriti.
Najpoznatija misao o slobodi
Neka iskustva ne mogu se izbrisati, objasniti ili vratiti na početnu tačku. Moderna parafraza Franklove misli mogla bi da glasi: "Kada ne možemo promeniti ono što se dogodilo, i dalje možemo odlučiti u šta će nas to pretvoriti.“
Poznatija formulacija iz "Čovekove potrage za smislom“ još je snažnija: "Kada više nismo u stanju da promenimo situaciju, pred nama je izazov da promenimo sebe.“
Frankl nije obećavao kontrolu nad tugom, gubitkom ili bolom. Govorio je o nečemu mnogo manjem, ali dragocenom – o mogućnosti da, čak i kada se spoljašnja stvarnost ne može promeniti, sačuvamo pravo na izbor sopstvenog odgovora.
U galerijama izdvajamo neke od njegovih misli koje inspirišu.
O životu
O patnji
O ljubavi
O sreći i uspehu
I možda najvažnije - čovek nije samo ono što mu se dogodilo
Ako bi sve Franklove misli trebalo svesti na jednu, možda bi ona bila upravo ova:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO: