- Branko Miljković otkriva kako zapravo nastaje ljubavna poezija.
- Neizgovorena osećanja ostaju kao čežnja, tuga i inspiracija.
Kada ste poslednji put imali hrabrosti da nekome izjavite ljubav? Ne da je pokažete pogledom, nagovestite porukom ili sakrijete iza šale, već da je izgovorite bez zadrške. Možda je više ljubavnih priča završeno pre nego što je i počelo upravo zbog straha od tih nekoliko reči. O ljudskoj slabosti da oseća duboko, a govori malo, možda najbolje govori jedan citat Branka Miljkovića, a on je naš citat dana.
"Bar pola svetske poezije je napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekome izjavi ljubav“, misao je pesnika Branka Miljkovića.
Ovim citatom Branko Miljković na duhovit, ali istovremeno dubok način govori o snazi neizgovorene ljubavi. Kada nemamo hrabrosti da nekome otkrijemo svoja osećanja, sve ono što bismo želeli da kažemo ostaje u nama, pretvarajući se u misli, maštanja, čežnju i tugu. Ponekad upravo ono što nismo smeli da izgovorimo postane najveći izvor naše inspiracije.
Ljubav koja nije dobila priliku da bude izrečena ili ostvarena često nastavlja da živi u rečima, pesmama i sećanjima. Pesnik nas podseća da iza mnogih stihova možda stoji jedna neizgovorena rečenica, jedan pogled koji je trajao prekratko ili priznanje koje nikada nije pronašlo put do onoga kome je bilo namenjeno.
Ipak, ovaj citat možemo razumeti i kao poziv na hrabrost. Jer koliko god neizgovorena osećanja mogla da budu lepa u poeziji, u stvarnom životu ponekad je vrednije rizikovati i reći ono što nam je na srcu nego čitav život zamišljati šta bi bilo da smo imali dovoljno hrabrosti.
U našoj galerij pročitajte najbolje Sensine dnevne citate:
Branko Miljković (1934–1961) bio je jedan od najznačajnijih srpskih pesnika 20. veka i jedan od najprepoznatljivijih predstavnika neosimbolizma u srpskoj poeziji. Rođen je u Nišu, a svojim stvaralaštvom ostavio je dubok trag u književnosti.
Njegovu poeziju odlikuju snažna simbolika, filozofska promišljanja, jezička preciznost i neprestano traganje za smislom postojanja, ljubavi, smrti i ljudske sudbine. Za Miljkovića reči nisu bile samo sredstvo izražavanja već i način da se dosegne ono što je često teško objasniti običnim jezikom.
Jedna od njegovih najpoznatijih zbirki je "Vatra i ništa", njegovo delo i danas privlači čitaoce upravo zato što otvara pitanja na koja svako od nas pokušava da pronađe sopstveni odgovor. Možda je zato i ovaj citat toliko blizak mnogima od nas: jer gotovo svako ima neku neizgovorenu reč, neostvarenu ljubav ili trenutak u kojem je želeo da bude hrabriji.
A možda je najlepša pesma upravo ona koju nikada nismo napisali, jer smo konačno skupili hrabrost da ono što osećamo kažemo naglas.
BONUS VIDEO: