Usamljene duše često maštaju o svom partneru iz snova. Zamišljamo kako izgleda, kako se oblači, maštamo o idealnom muškarcu koji privlači pažnju. Uglavnom je to neko koga možemo videti na naslovnim stranama novina, u holivudskim filmovima i na slikama sa Instagrama... Međutim, zaboravljamo da od spoljašnje lepote, prvog utiska, pozicije, postoji nešto važnije, zapravo najvažnije - ono što je unutra!
Kreiranje idealne srodne duše u glavi zapravo može biti jako toksično, jer vas podstiče da tragate za nečim što možda i nepostoji, dok vam prilike za ljubav prolaze pred očima. Ovo je priča žene koja je dugo tražila svoju pravu ljubav, a onda je našla u nekome ko možda nije savršen:
"Sećam se kao da je bilo juče: bila sam na sastanku sa momkom u koga sam bila zaljubljena godinama. Bio je jedan od retkih zbog kojeg sam imala leptiriće u stomaku. Bila sam nervozna, pitala sam se da li sam mogla bolje da izgledam, da li ću nešto pogrešno reći, želela sam da ostavim najbolji utisak. On je bio bucmast, ćelav i nosio je naočare sa debelim staklom - ali ja sam zaista bila ludo zaljubljena u njega.
Tokom večere bukvalno ste mogli da osetite njegovu anksioznost u vazduhu. Jako se znojio, nije prestajao da bulji u tanjir, a nosio je bejzbol kapu da ne primetim da mu je kosa opadala.
Mnogo mi se dopao, bio je simpatija koju sam želela da držim za ruku, poljubim, pokažem da mi se sviđa i da ostanemo zajedno.
Bilo je jasno da je bio zastrašen, a čak su mi i njegovi prijatelji kasnije rekli da je bilo tako. Nisam mogla da ga krivim. Moj poslednji muškarac sa kojim me je video, bio je "mačo" tip, sa mišićima, savršenom frizurom, neko koga biste zaista primetili u masi.
Ipak, teško mi je da razumem zašto je pod tremom, a znao je šta ja već duže vreme osećam prema njemu. Zaista sam želela da ga zgrabim za ruku i da mu kažem istinu. Htela sam da mu kažem da me ne interesuje njegova kosa, figura, ni to kako izgleda. Dopada mi se način na koji priča, ponaša se prema meni, naše teme, njegova pažnja, čista duša...
Svideo mi se zato što je bio emotivan, imali smo mnogo toga zajedničkog, naši razgovori su mogli da traju satima. Htela sam da mu kažem - "Ne tražim gospodina Savršenog. Tražim dobrog čoveka."
Potreban mi je neko sa kim ću se smejati, neko ko mi svakodnevno pokazuje da me voli, neko sa kim mogu da ćutim i da pričam pogledima i osmesima... Želim pored sebe muškarca kojeg interesuju moje priče, trudi se da me nasmeje i pokazuje da mu je iskreno žao kada napravi grešku.
Moj dečko sa sastanka nije bio najatraktivniji momak na svetu, ali bih ga izabrala umesto mišićavog momka sa naslovne strane. Zašto? Zato što mi se dopada njegova duša, a to je ono najvažnije.
Prestala sam da maštam o muškarcu sa trbušnjacima, u savršenom odelu, nekoga ko će me držati za ruku dok nam se dive kao paru. Shvatila sam da ono što je spolja nikada ne može nadmašiti tu unutrašnju lepotu koje ne može tako lako da izbledi i da izgubi sjaj.
Da li je momak sa kojim sam izašla bio savršen? Daleko od toga. Ali on je bio dobar prema meni, bio je neko ko zna da me odvede na sedmo nebo i pokaže ljubav. Zbog toga je postao moj suprug i iskrena ljubav do kraja života."
Izvor: Sensa