Arhitektura života: šta nam poručuje Beograd

Beograd sa svojim građevinama, bedemima, „ognjištima”, ulicama kroz koje kao kroz vene protiču prolaznici dajući mu puls i čineći ga živim organizmom, priča svoju istoriju i strpljivo osluškuje srca svojih sugrađana. Ne slučajno, u Larusovom „Malom rečniku simbola” piše „Bilo da je sveti ili razvratan, grad je žena koja grli i štiti svoje stanovnike kao decu ili ljubavnike.” Sliku grada kao majke-zaštitnice, u ovoj knjizi objašnjavaju na način da se „arhitektura i urbanizam teško mogu odvojiti od ženske simbolike: uličice starog srednjevekovnog grada poistovećuju se sa borama, a velike avenije podsećaju na čiste oblike mladosti.”

Zanimalo me je Daničino mišljenje o tome šta ženska energija unosi u arhitekturu i šta su nam ženski stvaraoci ostavili u nasleđe, kada je Beograd u pitanju: „IvankaRaspopović je zajedno sa Ivanom Antićem projektovala dva kapitalna dela naše arhitekture 20. veka, Muzej savremene umetnosti u Beogradu i Memorijalni muzej u Šumaricama u Kragujevcu. Iza nje je ostao niz industrijskih i infrasturkturnih objekata, kao i stambenih zgrada. Njeno delo, njena interesovanja govore o snažnoj ličnosti, rasnom projektantu, projektantu koji je ženskog pola i to je jedina razlika. Brojni su objekti u Beogradu dela žena arhitekata: Jelisavete Načić, Milice Krstić, Danice Kojić, Milice Šterić, Ljiljane Bakić, Milenije Marušić i brojnih drugih, do današnje predsednice Društva arhitekata Beograda, Vesne Cagić Milošević. Sve ove autorke ostavile su i ostavljaju za sobom delo koje je pre svega kvalitetno, i mislim da je stvarano sa tom idejom i da sa tom idejom treba da bude i procenjivano. Tako ja gledam na ravnopravnost polova.”

PageBreak

Magija zajednice koja komunicira

Tema ovogodišnje BINA-e posvećena je komunikaciji u arhitekturi, komuniciranju arhitekturom, itd. Interesovalo me je šta arhitektura našeg grada poručuje nama, ali i stranim sugrađanima, i u čemu leži ključ promene koji bi doveo do boljih arhitektonskih rešenja, i humanijeg i smislenijeg korišćenja gradskih površina, koje bi bilo od šireg društvenog interesa.

„Communis znači zajednica, a komunicirati znači deliti, razmenjivati mišljenja. Mi smatramo da je prostor nešto što nam je suštinski zajedničko i što moramo da delimo, zajednički promišljamo i oblikujemo. U tom pravcu je koncipirana naša manifestacija i to smo pokušali, da kroz BINA program skrenemo pažnju na potrebu povezivanja svih učesnika u urbanim procesima i da kroz projekte koji su u granicama naših mogućnosti pokažemo da je to ostvarljivo. To su mali urbani eksperimenti, ali verujemo da su vredni, a vreme će pokazati da li će opstati, odnosno da li su uspešni. Što se tiče toga šta arhitektura Beograda poručuje: pre svega da je grad podignut na divnom mestu, na ušću dveju velikih reka, da ima brojne istorijske slojeve (od praistorije na obali Dunava u Vinči, preko ostataka iz perioda Rima i srednjeg veka, pa do Otomanskog i Austrougarskog carstva), da je mnogo puta rušen i da se isto toliko puta uzdigao, da ima veličinu i snagu, da uprkos nizu problema ima kočoperan duh, koji se ne predaje. Beograd sigurno nije jedan od najlepših gradova, ali jeste jedan od gradova koji se voli i to prepoznajemo, čini mi se, svi – i mi domaći i oni koji dođu sa strane.”

Da li je, i zašto je važno da preoblikujemo svoj životni prostor? Čime bi trebalo da se vode stručnjaci, donosioci odluka, ali i obični građani u težnji ka stvaranju nečeg drugačijeg?

Prostor treba da bude u skladu sa našim potrebama, kako javni, tako i privatni. Osnovna ideja pri stvaranju prostora su potrebe, a one se stalno menjaju: tehnologija napreduje, klima se menja, menja se način života, i u skladu sa tim potrebama neophodno je oblikovati prostor, menjati i prilagođavati postojeći, osmišljavati novi. Namerno kažem osmišljavati, a ne projektovati, jer u osmišljavanju učestvuje šira grupa ljudi, građani, korisnici, a ne samo stručnjaci koji se vezuju za tehnički aspekt.

Ljiljana Stijaković Singh: Indija bez stereotipa

Na koji način arhitektura može i treba da participira sa građanima „kao najvažnijim elementima razvoja iste u budućnosti gradova”?

Saradnja sa građanima, njihovo uključivanje u procese donošenja odluka, pre svega treba da počinje na nivou izrade urbanističkih planova, jer su oni osnov i ključ dobrog prostornog rešenja, a zatim dolazi arhitektura. U tom smislu, saradnja sa građanima, njihova participacija treba da se dešava od tog nivoa pa nadalje, a to podrazumeva uključivanje građana od samog početka rada na urbanističkim planovima, ankete, javne rasprave na svim nivoima. To takođe znači i podsticanje te participacije, jer ona iz brojnih razloga nije deo našeg načina razmišljanja i ako zaista želimo da čujemo glas građanina, na tome se takođe mora raditi. To su dugotrajni procesi, ali na njima je neophodno istrajavati ukoliko želimo promenu i poboljšanje u sistemu donošenja odluka koje se tiču budućnosti urbane sredine. Dakle, u osnovi je komunikacija.

PageBreak

Grad krojen po meri čoveka i prirode

Odgovarajući mi na pitanja: U čemu je prednost i inovativnost energetski efikasnih stambenih objekata, koliko ih ima u Beogradu i da li će takve inspirativne građevine postati budućnost našeg grada, Danica Jovović Prodanović nas slikovito upoznaje sa idejom održivosti, ali i važnosti da radimo na svojoj osvešćenosti.

„Kada kažemo energetski efikasna zgrada, mi u stvari govorimo o jednom posebnom svojstvu održivih zgrada. Ova dva termina nisu odvojiva i treba ih posmatrati zajedno. Energetski efikasna zgrada je zgrada koja je tako projektovana da minimalizuje ili potpuno ukida potrošnju energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje i druge potrebe, a sa druge strane maksimizira korišćenje energije koja se nalazi u prirodi. Ovo je bazični cilj energetski efikasnih zgrada. Održive zgrade, kao mnogo širi pojam od energetskiefikasnih zgrada, vrše sličnu transakciju u kojoj se ostvaruje dobitak drugih vrsta. On takođe može biti pretvoren u novac, univerzalnu robu, ali kad pričamo o održivim zgradama ne mislimo samo na novac, već i na dobrobit stanara, psihofizičko zdravlje, recimo, na kvalitet vazduha koji udišemo, kako u zgradi, tako i napolju. Vrlo je važno shvatiti koliko može biti veliki i raznovrstan uticaj zgrade u našem životu. Održive zgrade su, poput odela krojenog po vašoj meri, projektovane da podrže bezmalo sve psihofizičke potrebe stanara, da stvore optimalne uslove za produktivnost pri radu, osećaj komfora, dobrog raspoloženja. U Beogradu na žalost nema mnogo ovakvih zgrada, nadamo se da će taj tip gradnje biti sve prisutniji u našem okruženju.”

Trend izgradnje zelene infrastrukture i parkova koji „štite“ grad od štetnosti klimatskih promena je prilično rasprostranjen u zapadnim zemljama, u kojima mnogobrojni parkovi krase gradove. Da li takve tendencije postoje i kod nas i kakve uslove je prethodno potrebno da ispunimo kako bismo krenuli u tom pravcu?

Ako pogledamo mapu Beograda, videćemo da je on prilično zelen grad i mislim da se ne možemo požaliti na količinu tog zelenila. Čini mi se da je najvažnije očuvanje i negovanje istog. Naš problem je često upravo ta nepažnja i neodržavanje, i mnoge sjajne inicijative propadaju baš zbog toga. Očuvanje zelenila, kao važnog faktora zdrave sredine u velikoj meri je povezano i sa brigom o koncentraciji izduvnih gasova, kontroli saobraćaja, kvalitetu vode, i tako dalje. Naravno, uvek je neophodna sistemska podrška koja omogućava dobro funkcionisanje, a to podrzumeva kontinuirano ulaganje, profesionalni kadar koji je stalno u toku sa savremenim kretanjima u svojoj oblasti, ali svakako i odgovarajući broj ljudi na terenu koji se, u ovom slučaju, brinu o zelenilu, i to ne samo u estetskom smislu.

Zelenilo koje nam je bitno za opstanak nisu samo lepo potkresani parkovi, pored kojih se provozaju zvaničnici u poseti Beogradu. I naravno, ne treba da zaboravimo na učešće građana i na doprinos svakog od nas da to malo parče zelene trave bude zdravo i lepo. I tu se vraćamo na osnovu: na porodicu, komšiluk, školu, na dobar životni početak koji je u osnovi svake dobre namere, inicijative i blistave ideje.

Na koji način već izgrađeni prostor možemo da obogatimo održivom gradnjom drvetom i drvenom arhitekturom? Na koji način bi ova vrsta gradnje doprinela kvalitetnijem životu građana i očuvala našu životnu sredinu?

Primena drveta podrazumeva kontrolisanu upotrebu tog resursa. To dalje znači koordinisan i racionalan uzgoj i korišćenje drveta. Drvo je primenljivo u svim fazama gradnje, od konstrukcije i eksterijera, do enterijera, opreme i nameštaja. Upotreba drveta doprinosi kvalitetu prostora na mnoge načine: drvo je obnovljiv i biorazgradiv resurs, te je negativan uticaj građevinske industrije na životnu sredinu minimalan. Drvo takođe oplemenjuje prostor svojim bojama i teksturama, toplinom pri kontaktu, i širenjem duha plemenite prirode u našem okruženju.

Ekološki dokumentarac poznatog oskarovca: Leonardo Dikaprio u "ulozi" čuvara životne sredine

Da li postoje neki projekti ili ideje koji bi u narednom periodu doveli do izgradnje naučnih parkova kao centara za razmenu razmišljanja i rada iz različitih oblasti (kulture, umetnosti, nauke...), po uzoru na centre tog tipa u svetu?

Projekti postoje, ali jedini za sada funkcionalan je Naučno-tehnološki park Beograd, na obodu Zvezdarske šume. On radi pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu. NTP Beograd pruža podršku razvojno-tehnološkim i startap kompanijama pre svega u oblastima informacionih tehnologija, biomedicine, novih materijala, energetske efikasnosti, zaštite životne sredine, kao i inovativne poljoprivrede i proizvodnje hrane.

U tom smislu, ovaj centar, koji okuplja brojne inženjere i naučnike, značajno doprinosi i oblasti kojom se mi bavimo u urbanom razvoju, jer se u današnje vreme celokupno ljudsko delovanje može ispravno sagledavati jedino ako ga tretiramo sveobuhvatno i transdisciplinarno. Ipak, naša struka nije dovoljno zastupljena u timovima koji promišljaju budućnost u najširem smislu, uprkos činjenici da je prostor resurs koji nam je svima zajednički i u kome se sada dešavaju, i uvek će se dešavati, sve aktivnosti.

Za sada ne primećujem inicijativu da se u ovakve naučne parkove u većoj meri uključe i organizacije i sadržaji koji su reprezenti kulture i umetnosti, mada je to tendencija koja je danas sve prisutnija u svetu. Kod nas postoje pojedini projekti koji povezuju ove sfere, i jedan od takvih sjajnih projekata je sigurno i evropski projekat Kvantna muzika (Quantum Music), čiji je koordinator Muzikološki institut SANU, u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, ali i sa fizičarima Univerziteta u Oksfordu i brojnim međunarodnim institucijama.

Imali smo priliku da rezultate tog projekta čujemo na božanstvenom koncertu LP DUA u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Dakle, takve stvari su moguće i kod nas, ali su potrebni veliko razumevanje i podrška šire zajednice. Možda bi za poimanje fantastičnih mogućnosti nauke za dalji razvoj društva bilo lakše da se istrajalo sa idejom da se otvori Centar za promociju nauke kao mesto koje bi okupljalo široku publiku i edukovalo je u tom pravcu. Takvi centri postoje širom sveta, ali, na žalost, ovaj projekat je u Beogradu napušten. Pomenuti NTP Beograd je ipak zatvoreni kompleks koji na čarobnom zvezdarskom bregu postoji, a da mnogi to i ne znaju, a svakako nemaju pristup unutra.

PageBreak

Mapa Beogradskog srca

Netipične tematske šetnje u okviru kojih se građani upoznaju sa arhitekturom, spomenicima i baštinom glavnog grada sada su već tradicionalne. Sagovornica nam priča koje skrivene gradske kutke i priče možemo videti i doživeti tokom ovih šetnji.

„Tradicionalne BINA šetnje organizuju se sa namerom da kroz priču arhitekata, istoričara arhitekture i umetnosti upoznaju građane sa nekim slojevima urbane kulture i istorije koji možda nisu sasvim očigledni, da ih uvedu u objekte koji su inače za javnost zatvoreni, da nas sve zajedno upoznaju sa vrednostima grada na koje možda manje obraćamo pažnju, a samim tim i da razviju naš senzibilitet da grad koji već volimo, bolje i čuvamo. Ove godine u skladu sa temom obilazimo niz objekata koji su vezani za komunikaciju i medije: Kompleks RTS, autori su Ivan Antić i Ivanka Raspopović, Zgradu Radio Beograda i Zgradu Tanjug-a, autor obe je Bogdan Nestorović, Avalski Toranj, autori su Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, ali i beogradske zadužbine, savsko priobalje, sećamo se jevrejskog nasleđa, ulazimo u amfiteatre beogradskih fakulteta...”

Da li postoje besplatne ture i obilasci za sve zainteresovane? Čime bi trebalo da se vodimo ukoliko se sami uputimo u obilazak značajnih spomenika, građevina i drugih beogradskih lokacija od značaja?

Naše ture su besplatne, samo je potrebno na vreme se prijaviti preko sajta www.bina.rs, jer je broj šetača ograničen a interesovanje veliko, pa se brzo popune. Voleli bismo da možemo da ih organizujemo tokom čitave godine i radimo na tome, ali moramo da pronađemo održiv model.
Ukoliko se krene u samostalno istraživanje, potrebna je pre svega dobra volja, mapa, postoji niz vodiča, knjiga o istoriji i arhitekturi Beograda, a tu je i uvek pri ruci internet. Malo istraživanja i avantura može da počne. A što se nas iz organizacije BINA tiče, bilo bi nam drago da nam se Beograđani jave i predlože neku šetnju koju bi voleli da zajedno organizujemo.

Kako da oživite cveće koje je počelo da vene: napravite prirodni preparat od 3 sastojka za oporavak biljaka (RECEPT)

Koje lokacije i građevine oslikavaju arhitektonsku suštinu Beograda, a preporučujete ih kao nezaobilazne, bilo da smo turista ili stanovnik u ovom gradu?

Suština Beograda je u njegovom položaju, a za mene je lokacija broj jedan Kalemegdan-Ušće. Sa te pozicije se sagledava ceo grad, logika njegovog nastanka kao granične postaje, kao utvrđenja, kao grada na raskrsnici svetova. Sa te pozicije se istovremno vidi i istorija i budućnost grada, jer se sa mesta ispod Meštrovićevog spomenika Pobedniku precizno sagledava vizija budućnosti: Novi Beograd i sva okolina Beograda i putevi njegovog razvoja.

Izvor: Lovesensa