„Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja" reči su koje je izgovorio Mihajlo Pupin dajući svoju kompletnu tadašnju imovinu kao zalog saveznicima za zajam Srbiji u Prvom svetskom ratu, zbog čega je na sebe privukao toliku pažnju austrougarske i nemačke tajne službe da je američki Federalni istražni biro počeo da ga nadgleda.

Ne da bi ga kontrolisali, već da bi ga čuvali od onih koji bi mu zbog spoja njegovog patriotizma i vanrednog uticaja možda naudili u to ratno vreme. Delovi dosijea, sa kojeg je nedavno skinuta oznaka tajnosti, ekskluzivno će se od 24. septembra 2015. godine naći u Beogradu. Biće to samo jedan od segmenata izložbe o Pupinu, koja se tog dana zvanično otvara u Istorijskom muzeju Srbije, da bi za posetioce bila dostupna od 25. septembra pa sve do 20. februara 2016. godine.

Osim što je najsveobuhvatnija postavka ikada urađena o ovom značajnom čoveku i što je najveća koja je osmišljena a da nije reč o stalnoj izložbi u nekom muzeju, većina eksponata funkcioniše tako da se priča odvija potpuno interaktivno - gotovo svakim korakom, što nesvesno što svesno, možete da aktivirate projekcije u prostoru, bilo vizuelne, bilo zvučne...

Sasvim posebno konstruisan i hermetičan svet za sebe. Sudeći prema iskustvu koje smo imali tokom šetnje u vreme poslednjih priprema pred otvaranje - na ovoj izložbi sigurno vam neće biti dosadno.

Ekipu koja stoji iza poduhvata pod nazivom „Pupin - od fizičke do duhovne realnosti", koji se realizuje u godini koju je Unesko proglasio „godinom Mihajla Pupina" , čine Aleksandra Ninković Tašić, autorka postavke, Marko Savić, vođa projektnog tima i Marko Todorović, autor interaktivnog dizajna.

Na projektu se u prostoru muzeja radilo čak šest meseci. Posebno je upečatljiva inovativna upotreba tehnologije, ruku pod ruku sa samim Pupinom, velikim pronalazačem.

Novi SMART model i novi svet: NLP tehnika koja vas vodi do zacrtanog cilja...

"Rešili smo da tehnologije koje mladima odvlače najveću pažnju u ovom slučaju iskoristimo u suprotnom smeru - da im pažnju privučemo. Koristili smo čitav niz alatki senzora za detekciju pokreta i prepoznavanje lica, ali ih jedna platforma sve ujedinjuje, a to je novi medij koji zovemo proširena stvarnost. Za našu decu jednog dana to će biti isto što je za nas bio televizor.

Ona se zasniva na mogućnosti da bilo koji digitalni sadržaj integrišete u stvarni prostor u kojem se nalazite. U virtuelnoj stvarnosti reč je o stvaranju potpuno novog sveta koji je od vas odvojen dok je ovde reč o koraku dalje - uz pomoć mobilnog telefona, tableta, računara ili interaktivnih naočara u postojećem svetu pojavljuje se nešto što u njemu do tada nije postojalo", objašnjava Marko Savić.

I baš zbog toga publika će Pupina u prirodnoj veličini sretati nekoliko puta tokom šetnje kroz muzej, čak će sa njim i razgovarati.

Sve počinje u Idvoru - mestu gde je Pupin, inače jedini Srbin dobitnik „Pulicerove nagrade", rođen.

PageBreak

Koji su Pupinovi pronalasci?

"Na preko 1.800 kvadrata obuhvaćen je čitav njegov život, sa naglaskom na ključnim momentima. A njih je nekoliko - počev od odnosa sa majkom, koja je ključna figura u njegovom životu, preko odlaska brodom „Vestfalija" u Ameriku i studiranja na Kolumbiji, izuzetne naučne karijere, bliskog odnosa sa njegovim savremenicima među kojima su i Nikola Tesla i Albert Ajnštajn, pa do nacionalnog angažmana i velikog dobročinstva, zatim učešća u osnivanju NASE i čuvenog Udruženja inženjera Amerike, čiji je bio i prvi predsednik", dodaje Savić.

Sve se završava rasprodajom cele njegove imovine nakon njegove smrti.

"Ubrzo pošto je Pupin preminuo, njegova ćerka Varvara oglasila je njegovu zaostavštinu na aukciji i sve je završilo u rukama jedne američke sekte. Gotovo svim njegovim ličnim stvarima od tada se gubi svaki trag čime upotreba nove tehnologije o kojoj sam govorio dobija dodatno na značaju, budući da smo putem nje mogli dosta toga da rekonstruišemo. Srećom, deo umetničkih slika njegovog legata čuva se u Narodnom muzeju i mi smo izložili nekoliko njih".

Nisu zaboravljeni ni njegovi pronalasci. Tu je njegov poznati kalem, koji je imao izuzetan značaj u telekomunikacijama i koji se i danas koristi. Kada je reč o rendgen aparatu mnogi ne znaju da je upravo Pupin taj koji ga je konstruisao, iako je iks zrake otkrio Rendgen. Naš naučnik uspeo je da skrati vreme ekspozicije posle kojeg nastaje slika, čime je patentirao poznatu mašinu. Za vreme Prvog svetskog rata radio je i na tajnim projektima američke vojske, tom prilikom osmišljen je sonar, nakon čijeg otkrića Amerika ulazi u rat.

"Izložba o Mihajlu Pupinu pokazaće koliko nove tehnologije mogu da preobraze našu muzeološku praksu. Sada roditelji, ili bake i deke, čak i oni za koji smatraju da je tablet - vrsta poslužavnika, mogu da povedu na izložbu svoje najmilije, bez straha da će se klinci, naviknuti na tri-de kompjuterske igrice, u muzeju zanesvestiti od dosade. I svi oni uživaće zajedno i, sigurno, naučiti nešto novo.

Saradnja Ministarstva kulture i informisanja, Istorijskog muzeja Srbije, Telekoma, „Nelta" i Kodek instituta „LiveViewStudio" afirmiše javno-privatno partnerstvo u oblasti kulture. Očekujem da će i druge uspešne kompanije, u meri u kojoj to ne ugrožava njihov osnovni cilj, a to je pravljenje profita, kao i pojedinci, u većem obimu prepoznati da je ulaganje u kulturu pitanje javnog interesa i da će u tome videti deo svoje društvene odgovornosti.

Mistični kamen zaštitnik: labradorit je kristal koji nas vodi u drugi svet i druge živote...

Nadam se da će izložba o Pupinu izazvati veliki interes kod publike - ne samo zbog njegovog blistavog uma i naučnog dela koje je ostavio iza sebe, već i zato što je važno da ne dopustimo da nam naše poslovično kukanje o stanju u kulturi toliko zamuti pogled da prestanemo da primećujemo dobre primere oko nas", rekao je ministar kulture Ivan Tasovac.

Izvor: Politika