Mnogi su izrazi duhovnosti i mnogo je načina na koje uzdižemo duh do neslućenih visina. Možda je poezija jedan od najlepših. Neka danas i vaše srce ustrepti uz prelepe stihove Jovana Dučića, srpskog pesnika, pisca i diplomate. U potrazi za savršenim izražajem za svoja osećanja stvorio je poeziju duše i nežno šaputanje najstrastvenijih ljubavnika.
Predlažemo da danas ova pesma JOvana Dučića bude vaša hrana za dušu!
Moja ljubav
Sva je moja ljubav ispunjena tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Radaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene –
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
Jovan Dučić
Izvor: Prelepapoezija.com