„Siromaštvo ne nastaje smanjenjem bogatstva, već povećanjem želja.“
Ova rečenica ukazuje na jednu od najvećih ljudskih zamki, što više imamo, to često više želimo. Prema filozofskom učenju koje se pripisuje Platonu, ljudske želje nemaju prirodnu granicu. Ako ih ne kontrolišemo, one mogu neprestano da rastu i stvaraju osećaj da nam nešto nedostaje, bez obzira na to koliko posedujemo.
Zašto veća plata ne donosi uvek veću sreću?
Filozofi su vekovima pokušavali da objasne zašto se ljudi teško osećaju potpuno zadovoljno čak i kada im se životni standard poboljša. Ključ je, prema ovoj ideji, u razlici između onoga što imamo i onoga što želimo.
Ako se ta razlika povećava, raste i osećaj nezadovoljstva. Čovek može da kupi novi automobil, veći stan ili skuplju garderobu, ali se ubrzo navikne na novu situaciju i počinje da želi nešto još više.
Upravo taj fenomen savremena psihologija naziva hedonistička adaptacija – ljudi se brzo naviknu na pozitivne promene u životu, pa se nivo zadovoljstva vremenom vraća na prethodni nivo.
Nauka potvrđuje ono što su filozofi odavno primećivali
Istraživanja iz oblasti psihologije pokazala su da veliki finansijski dobici ne garantuju trajnu sreću. Poznata studija iz 1978. godine o dobitnicima lutrije pokazala je da se njihovo zadovoljstvo životom nakon određenog vremena nije značajno razlikovalo od ljudi koji nisu osvojili veliki novac.
U galeriji ispod pročitajte jevrejske savete za viš novca!
Slični zaključci pojavljuju se i u savremenim istraživanjima o novcu i sreći. Kada ljudi dostignu nivo prihoda koji im omogućava sigurnost i osnovne potrebe, dodatno povećanje zarade često donosi sve manji uticaj na svakodnevno zadovoljstvo.
Kako prekinuti začarani krug stalnog nezadovoljstva?
Prema filozofskim učenjima koja se vezuju za Platona, rešenje nije u odricanju od svega materijalnog, već u sposobnosti da čovek razlikuje ono što mu je zaista potrebno od onoga što želi zbog statusa ili poređenja sa drugima.
Želje koje su povezane sa osnovnim potrebama imaju svoju granicu, dok želje za prestižom, luksuzom i stalnim dokazivanjem često nemaju kraj.
Suština poruke je jednostavna: osećaj bogatstva ne zavisi samo od onoga što posedujemo, već i od toga koliko umemo da cenimo ono što već imamo.
Možda najveća lekcija ove misli nije da novac nije važan, već da nijedna količina novca ne može da popuni prazninu koju stvaraju neograničene želje.
BONUS VIDEO: