SVAKA ŽENA KOJA IMA PREKO 50. GODINA OVO MORA DA ZNA: Život počinje naglo da se menja, evo šta da očekujete!

Da li će ženi život biti bajka ili pakao zavisi samo od same žene, sve ostalo su kompromisi, a gde je kompromis, tu mnogo sreće nema. Menopauza se sve učestalije javlja kod daleko mladjih osoba, nego što je u tekstu napisano, i ja sam jedna od njih( sa 38god. sam ušla u menopauzu) i kad sam se našla u toj situaciji , mislila sam da sam jedna od retkih, ali istina je potpuno drugačija. Prevremena menopauza se desila kada sam "naizad sredila život" i trebalo je da uživam , a zapravo je krenulo ono sto nije trebalo da se desi jos nekih 10-15 godina, i krenuo je pakao. Kada sam prihvatila trenutno stanje, prvo je krenulo VELIKO spremanje života. Sve "prijatelje" koji su mi izazivali nelagodu na bilo koji način sam odstranila, sve one upijače moje dobre energije (znate oni koji vas traže samo kada im je loše, a kad im je dobro , na vas zaborave), zatim sam se razvela jer, em sam ja bila i muško i žensko u braku, em je on postao bezosećajan za moje promene raspoloženja, i za moju kompletnu situaciju, malo sam se ugojila (5kg, a i to je bio uspeh, jer sam konstantno bila gladna), počela sam vise da spavam( to mu je bilo strašno), nisam se bavila detetom kako je on smatrao da treba i 101 stvar je tu bila još, ali smogla sam snage i ostavila sam ga i ako nisam znala ni šta ću ni gde ću. Menopauza mi je trajala oko 2 godine, u početku sam pila hormone, ali sam brzo odustala od njih i prešla sam na alternativu. Ugadjala sam sebi na sve moguće načine, i samo su pravi prijatelji kao i moja sestra, to sve shvatali i prihvatili su me takvu kakva sam tada bila. Naišla sam i na osudu mojih roditelja, jer bože moj, pa šta sam ja umislila da sam , a ja samo nisam htela da budem dobra i fina ćerka ( po njihovim aršinima) koja svake nedelje dolazi na ručak sredjena, nasmejana, u uvek raspoložena. Sa roditeljima sam svela kontakt na minimum, naravno bilo je i osude zašto sam ostavila "tako divnog" muža, a zapravo nisu znali pravu situaciju, da je taj " divni muž " bio pasivno-agersivan psihopata, zaista nije me nikad udario, ali da mi je trenirao živce jeste. Elem, tranzit na novi život trajao je neke dve godine, taman koliko mi je i klimaks trajao, dosta je stvari trebalo da se odradi ali nisam posustala. Danas imam 52 godine, gledam moje prijateljice koje sada ulaze u klimaks, pomažem im maksimalno, znao kako im je, ali teram ih da ne odustaju od sebe, od života , jer je to samo faza koja će proći. Inače, ako ima 100 simptoma koji karakterišu klimaks, ja sam imala 200, ali izborila sam se sa svakim. Drage moje, nedajte se . P.S. O andro pauzi ( muška menopauza) niko ne priča, a prisutna i te kako...

Drage/i moje, vrlo je bajkovito to što ste napisale/i, međutim, sasvim je drugačije za većinu žena, jer život nije bajka, i koliko god se mi trudile da nam bude bolje, ne zavisi sve od nas! Mnoge žene u Srbiji rade za minimalac, hronično su umorne, imaju muževe koji ih maltretiraju, ne mogu sebi ništa da priušte, a kamo li da se neguju, putuju itd. Mnoge su u tim godinama ostavljene od strane supruga, jer je ona zaboga baba, a on dobrodržeći gospodin, koga interesuju po 30god mlađe devojke (govorim iz ličnog iskustva)! Nažalost ima mnogo ovakvih primera! Možda bi se žena i razvela, ali je ekonomski zavisna od muža, deca se još uvek školuju, i mora da trpi psiho-fizičku torturu, dok se gospodin provodi s devojkama i nemilice troši novac na njih! Mnoge žene obole od silnih stresova, što je najtragičnije od svega! Pitam se, a pitam i vas, kako se izboriti sa svim tim nedaćama, kako preživeti? Hvala svima koji će odgovoriti! Pozdrav, od obrazovane i (kažu) lepe, ali ostavljene žene!