Promene veličine ili oblika dojke, izmena izgleda kože ili bradavice, prisutan sukrvičav ili bistar sekret na bradavici ili opipljiva tvrda promena u dojci, neki su od simptoma koji mogu da ukažu na pojavu karcinoma dojke. Iako je bol najčešći simptom koji pacijenta dovede lekaru, stručnjaci ističu da većina malignih promena u dojkama zapravo uopšte ne boli. Prema rečima dr Nataše Pujić Stanisavljev, specijaliste radiologije u MediGroup Dijagnostičkom centru Slavija, lečenje karcinoma dojke je najuspešnije kada se započne u ranoj fazi bolesti, a za rano otkrivanje neophodni su redovni preventivni pregledi.
“Pravovremenim otkrivanjem karcinoma dojke izlečenje je moguće u više od 90 odsto slučajeva. Istraživanja pokazuju da su terapije karcinoma otkrivenih preventivnim pregledima u ranoj fazi razvoja bolesti uvek najefikasnije i da daju dobre rezultate. Nažalost, u Srbiji je izuzetno mali broj žena koje redovno odlaze na pregled dojki. Većina onih koje dođu na pregled i kod kojih otkrijemo karcinom dojke su već nešto same napipale, što znači da je bolest već dostigla određene veće dimenzije, a to onda može ograničiti i mogućnosti lečenja i potpunog ozdravljenja. Cilj preventivnih pregleda je da bolest otkrijemo u najranijoj fazi razvoja, kada još uvek ne postoje simptomi i tumor se još uvek ne može napipati, jer su tada mogućnosti za izlečenje najveće”, ističe dr Pujić Stanisavljev.
Kako izgleda priprema za pregled dojki?
Za ultrazvučni pregled dojke ne treba posebna priprema. Kao preventivni pregled obavlja se jednom godišnje kod žena mlađih od 40 godina, a kod žena starijih od 40 godina zajedno sa mamografijom ukoliko imaju gustu, bogatu mlečnu žlezdu (tzv. denznu dojku). Za mamografske preglede jako je važno da žena pre pregleda na kožu ne nanosi dezodorans, talk ili puder. Određene čestice u ovim kozmetičkim sredstvima mogu da ostave artefakte na mamografskim snimcima i daju lažnu sliku prisustva promene u dojci. Pre svakog pregleda preporučuje se samo lična higijena, običnom vodom i sapunom. Mamografski pregledi rade se svake druge godine, a po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima.
Pored toga, na svaki novi pregled dojke izuzetno je važno da pacijentkinje ponesu svu prethodnu medicinsku dokumentaciju koja uključuje izveštaje, nalaze, ali i snimke na filmu ili CD-u prethodnih mamografskih pregleda i pregleda na magnetnoj rezonanci.
“Ukoliko pacijenti poseduju filmove ili CD-ove sa starim snimcima, obavezno bi trebalo ih da ponesu, jer uvek poredimo nove rezultate sa starim. Nekada je ova vrsta poređenja jedini način da otkrijemo da se u dojci dešava nešto novo. Na taj način pratimo i kako se menja sama struktura dojke i oblik mlečne žlezde, što je važno da bi smo izbor vrste i učestalosti pregleda prilagodili svakoj ženi ponaosob. Postoje i karcinomi koji svojim rastom menjaju oblik mlečnoj žlezdi, te da bismo videli da je on promenjen, moramo imati prethodnu mamografiju”, naglašava dr Pujić Stanisavljev.
Savremena tehnologija u službi pravovremenog otkrivanja raka dojke
S obzirom na to da preventivni pregledi podrazumevaju otkriće karcinoma dojke u najranijoj fazi, kada su prisutne sitne promene koje se teško uočavaju, potrebno je da mamografska slika bude što bolja i kvalitetnija.
“Kvalitet slike je nemerljivo bolji na digitalnom mamografu u odnosu na stare, analogne. Veliko iskustvo je potrebno da bismo detektovali male i diskretne promene, tako da nam je svaka pomoć tehnike dobrodošla. Istovremeno, prednost je i manji pritisak na dojke tokom snimanja, kao i manja doza primenjenog zračenja. Digitalni mamograf sa tomosintezom je savremena metoda koja nam pomaže da u gustim dojkama, bogatim mlečnom žlezdom, detektujemo promene. Postoji još savremenija tehnika, zove se kontrastna mamografija, koja sadrži u sebi i neke prednosti pregleda magnetnom rezonancom, a koju inače ne koristimo za preventivne preglede, osim u posebnim slučajevima”, kaže dr Pujić Stanisavljev.
Prema rečima doktorke, magnetna rezonanca se preporučuje kao preventivan pregled samo kod žena koje imaju visoki faktor rizika, poput onih koje imaju genetske predispozicije za karcinom dojke ili onih koje su u mladosti bile izložene terapijskom zračenju grudnog koša zbog lečenja limfoma. Snimanje magnetnom rezonancom se izvodi od petog do 12. dana menstrualnog ciklusa.
Benigne promene nekad mogu predstavljati rizik za budućnost
Iako je najveći broj promena u dojkama zapravo benigne prirode, kao što su ciste, fibroadenomi i papilomi, dr Pujić Stanisavljev naglašava da je i ove promene važno pratiti.
“Nekada je potrebno uraditi i biopsiju benignih promena, jer se u njima mogu naći atipične ćelije, koje još uvek nisu ćelije karcinoma dojke, ali mogu predstavljati rizik za budućnost. Bez obzira na to što one u tom trenutku ne ugrožavaju ženu, u konsultaciji sa hirurgom i na konzilijumu donosi se odluka da li ih treba samo pratiti u narednom periodu ili ih eventualno preventivno ukloniti“, zaključuje dr Pujić Stanisavljev.
U okviru MediGroup Dijagnostičkog centra Slavija nalazi se visoko specijalizovani Centar za dojku, koji je opremljen medicinskom opremom poslednje generacije za precizno otkrivanje ranih promena na tkivu. U periodu od 25. jula do 25. septembra, dijagnostički pregled dojke možete zakazati po promotivnim cenama.
MediGroup preporuka
“MediGroup preporuka” je serijal u kojem gostuju vrhunski stručnjaci iz različitih oblasti medicine, pokreću važne teme i odgovaraju na mnoga pitanja. Najnovija epizoda podkasta posvećena je temi "Dijagnostika i prevencija raka dojke" , a na ovu temu govorile su specijalistkinje radiologije, dr Ivana Kostadinović i dr Nataša Pujić Stanisavljev iz Dijagnostičkog centra Slavija.
Za više informacija posetite Dijagnostički pregledi dojke - Ultrazvuk, Mamografija - MediGroup.