Period praznika i novih početaka sjajna je prilika za preispitivanje, svođenje računa i, svakako, uspostavljanje čvrste namere u vezi sa realizacijom onoga što zaista želimo da ostvarimo u svom životu.

Kada smo kod toga, jedno od moćnih pitanja koje možemo da postavimo sebi glasi: Koju igru igram? Ili, koju igru želim da igram u predstojećoj godini?
Da bismo uvideli koju igru igramo, treba da preispitamo dominantne obrazce po kojima živimo.

U osnovi, postoje dva dominantna obrasca, ili verzije igre, a to su:

  • Borba za opstanak - nažalost, dominira kod većine ljudi.
  • Istraživački transformativni proces - dominira kod malog broja pojedinaca.

Znam da je ovo dosta golicljiva tema zato što živimo u vremenu u kome se besumučno favorizuje obrazac borbe za opstanak u statusu quo, ili fiktivnoj percepciji realnosti, uprkos tome što je jasno kao dan da to doista više nema nikakvog smisla.
To samo govori da smo postali zaglavljena dirka na klaviru koja proizvodi jednoličan zvuk koji je van bilo kakvog konteksta.

Da li je lični ili socijalni uspeh važniji za kvalitet života: evo koja je tajna životnog zadovoljstva

Da bi se situacija izbalansirala, verovatno je potrebno da Shiva Nataraja intezivira akciju (ra)stvaranja starih uverenja. Jer, tek kada steknemo direktno sagledavanje i prihvatanje toga da borba za puki opstanak i moć nad drugima i prirodom nije razlog zašto smo (ovde) u životu, iniciraće se unutrašnji impuls u obliku moćne želje iz dubine srca za slobodom. Nakon čega, konačno, počinje ozbiljan proces svesnog (samo)istraživanja.

U svrhu potpunijeg i smislenijeg razumevanja poente toga što želim da vam prenesem u ovom tekstu, iskoristiću Shivu Nataraju kao stvorenog za analogiju.

GOSPODAR IGRE

Pre nego što nastavite sa čitanjem, pogledajte sliku Nataraje kako biste stekli utisak.
Ne znam za vas, ali ja kada god pogledam tu moćnu sliku, vidim gracioznog i veličanstvenog igrača koji neustrašivo i majstorski vlada situacijom - za razliku od demona Apasmaru, koji leži ispod Shivine desne noge.

Izuzimajući religijska, filozofska i naučna tumačenja Nataraje koja možete da izguglate sa par klikova (što vam svakako toplo preporučujem), moja namera je da vam prenesem nešto smisleno u primenjivom kontekstu.

Pre svega, imajte u vidu da Shiva Nataraja nije samo simbol sa velikim brojem mitološkog značenja, već refleksija večnog sveprožimajućeg principa promene - ili procesa stvaranja-održavanja i destrukcije-oslobađanja - što je definitivno jedna od najizvesnijih univerzalnih činjenica od koje, nažalost, velika većina iz mainstream sveta instiktivno okreće glavu - sve dok neophodnost promene ne postane nužna.
I to je jedan od ključnih problema, zato što nas vuče u svojevrsnu zamku stvaranja tendencije i navike da se vezujemo za fiksni „ja" identitet, tj. naše malo ja koje (da ne poverujete) sanja kako bi ceo svet trebalo da mu se prilagodi.

PageBreak

Shiva Nataraja i Apasmaru u svakom od nas

S obzirom da se to ne dešava ni u filmu, a kamoli u realnom životu, nije ni čudo što se i dalje grčevito držimo obrasca kojim dominiraju namera za kontrolom i borba za opstanak.

U suštini, sva borba u životu koja stvarno nije neophodna za goli opstanak i očuvanje integriteta se svodi na pokušaj da zaustavimo, i tako stavimo pod kontrolu, večni neumitni tok reke života, što jednostavno nije moguće.

Umesto da se igramo, kao Shiva Nataraja, u ritmu konstantnog STVARANJA-RASTVARANJA sa nepristrasnim, neustrašivim i humorističnim stavom, mi uglavnom radimo suprotno - a to je da težimo da se dokopamo kontrole i moći, i to po svaku cenu.

Suštinska vizija oko Shiva Nataraje se bazira na tome kako da budemo slobodni od tendencije vezivanja za sve ono što nas sputava, zarobljava, sabotira - to jest vuče u stagnirajuće stanje u kome se osećamo kao neko ko nije u stanju da donosi blagovremene i smislene odluke i da koristi svoju slobodu izbora na dobrobit svih.

Otud, znajte da je Shiva Nataraja simbol za našu našu (božansku) prirodu, a Apasmaru za niže ja, ili ego.

S tim u vezi, ključno pitanje glasi: Kako da se uspostavimo u stanje poravnanja sa perspektivom svog višeg Ja, i da, pritom, razumemo da naše niže ja nije apsolutno nikakav problem, ukoliko se ne poistovećujemo sa njim? Pre nego što dam esencijalni nagoveštaj od odgovora, hajde prvo da vidimo zašto je to definitivno najvažnija stvar na svetu.

Ples poboljšava zdravlje, ali i troši organizam. Kako da negujete svoje telo i fizički ga pripremite za ples, savetuje Erin Sančez

Pa, kada smo u poravnanju sa našom višom prirodom osim toga što se dobro osećamo, bez obzira na okolnosti, isto tako, uključuje nam se intuitivni navigacioni sistem koji nas instiktivno usmerava na pravi put. Drugim rečima, svaki put kada smo u poravnanju sa perspektivom naše duše, nalazimo se u balansu i stanju igre. I, da, tada baš kao i Shiva intuitivno i neustrašivo vladamo situacijom.

Sa druge strane, kada smo van poravnanja, što znači da smo pali u zamku verovanja u iluziju, osećamo se loše i sve nam izgleda neuporedivo gore nego što jeste. I, bez obzira što to najčešće ne želimo da priznamo - valjda se zato i borimo - kad-tad moramo da otvorimo oči i pogledamo u istinu.

PageBreak

Sloboda izbora

Ako je tako, zašto da čekamo trenutak kada ćemo silom prilika morati da se suočimo sa neizbežnim? Što se ne bismo suočili sada/ovde sa tim sa čime ćemo morati da se suočimo, kad-tad? Jer, ko zna u kakvom ćemo biti stanju i koju cenu ćemo morati da platimo, jednog dana, kada nam repovi (ili senke od demona) zakucaju na vrata.
Još niko nije pobegao vernom i strpljivom odrazu ogledala istine koji se nalazi u svim stvarima i iskustvima. A istina glasi: Ništa nije pod našom kontrolom, izuzev odluke da se prepustimo toku.

Naravno, to ne znači da je naša sloboda izbora izlišna i bespredmetna.
Poenta je sledeća: Tek nakon što prestanemo da se borimo u pokušaju da postignemo ovo ili ono, sviće probuđena verzija nas, iz sasvim novog izvan uma izvora. I to će biti jasan dokaz da je moguće biti u potpunom balansu i simultano koristiti slobodu izvora u krativnom samoizražavanju. Ima li smisla?

Pitanje je gde je ključ za uspostavljanje pravih uslova u kojima ćemo beznaporno dolaziti u poravnanje sa Shivom u sebi i, samim tim, bez ikakvog dodatnog napora, prevazilaziti negativni uticaj demona Apasmare?

Kako god da okrenemo, dolazimo do famoznog esencijalnog faktora koji u Zenu zovu shoshin, što znači „početnički um". To može da se prevede i kao, širi kontekst, otvoren um, originalni stav ili prvobitna ili nevina perspektiva. Dakle, tajna je u prepoznavanju i održavanju početničkog uma. Ovo svaki pravi jogi ili majstor meditacije ima u rukavu.

Čuveni zen majstor Shunryu Suzuki je to lepo objasnio ovim rečima: „Cilj (zen) prakse je da uvek održavamo naš početnički um... Ako je vaš um prazan, on je uvek spreman na sve. U početničkom umu postoje mnoge mogućnosti; u ekspertskom umu ih ima malo.... U početničkom umu nema razmišljanja, „Ja sam poistogao nešto" .... Ne bi trebalo reći: "Ja znam šta je Zen (Joga)", ili „Ja sam postigao prosvetljenje". To je takođe realna tajna umetnosti: Uvek budi početnik."

Kako da prihvatimo ono što ne možemo da promenimo

Imajte na umu da se početnički um vrlo lako izgubi kroz: naviku besmislenog ponavljanja jedne te iste prakse i na jedan te isti način, zahtevanje i očekivanje budućih rezultata, kao i kroz takmičenje i upoređivanje sa drugima.
Kao što vidite, ovaj tekst nije samo poziv za preispitivanje, već i poziv za preduzimanje akcije preusmeravanja pažnje na kolosek koji će vas voditi u pravcu sve veće slobode, mira i harmonije.

Ako vas slučajno hvata sumnja, oklevanje i bojazan od neizvesnosti, samo to konstatujte bez opiranja - pre nego što shvatite da ste pak jedino vi ti koji svojom slobodom izbora odlučujete gde ćete sejati seme, iz trenutka u trenutak.
I, ne zaboravite, da uvek imate slobodu izbora, pošto je ona nerazdvojiva od vaše istinske prirode, ali ne i slobodu da ne snosite posledice svog biranja.
Konačno, sloboda izbora vam omogućava i da odlučite da sve ono dobro u vama bude u službi napretka, transformacije i evolucije na univerzalnom nivou. I to je način da shvatite da se u procesu istinske transaformacije najmanje radi o vama kao pojedincu.

Dakle, ako igrate neku igru, neka to bude (Shiva Natarajin) BIG DANCE koji će učiniti da sasvim zaboravite da ste vi kao vi - ili malo ja - uopšte bitni.
Iz početničkog uma intuitivno znate ono što je oduvek bilo jedino bitno, a što, inače, svojim racionalnim umom ne možete ni da pretpostavite.
Zato, praktikujte jogu, meditaciju... i šta god ima moć da vas pomeri s mesta.
Namaste!

„U suštini, sva borba u životu koja stvarno nije neophodna za goli opstanak i očuvanje integriteta se svodi na pokušaj da zaustavimo, i tako stavimo pod kontrolu, večni neumitni tok reke života, što jednostavno nije moguće." - Peđa Gnjatić

Izvor: Lovesensa