Metod Abramović, koji umetnica predstavlja kao svoje zaveštanje i esenciju znanja stečenog tokom više od 40 godina bavljenja umetnošću performansa, svoje začetke imao je u periodu kada je Marina kao profesor na evropskim akademijama sa studentima organizovala radionice „Čišćenja kuće", što je metafora za čišćenje tela i uma od svih vrsta zagađenja.

Vežbe koje su prvobitno bile namenjene pripremi mladih umetnika za izvođenje performansa, Abramovićeva je vremenom prilagođavala i konačno osmislila Metod Abramović, namenjen široj publici, i to ne samo umetničkoj. Kao što kaže naslov događaja, „As One", ovde nije reč o visokoj umetnosti namenjenoj elitama ili uskom krugu umetničke publike, već praktičnom, demokratskom metodu „podizanja svesti" u kojem učestvuju svi - „kao jedan".

Velimir Abramović: Kako da proširimo ličnu svesnost...

Metod Abramović tesno je povezan sa jednim drugim projektom čuvene umetnice - Institutom Marine Abramović, koji za sada deluje kao virtuelna platforma, ali bi u budućnosti trebalo da bude otvoren u jednom starom pozorištu u Hadsonu (SAD).

U Institutu Marina Abramović njen metod će biti praktikovan kao priprema publike za gledanje dugometražnih performansa, predstava, opera i drugih vrsta umetnosti koje traju nekoliko časova i za koje je potrebna usmerena pažnja. Abramovićeva tvrdi da nam je savremena tehnologija toliko smanjila sposobnost da usmerene pažnje duže vreme radimo jednu aktivnost, da je neophodno da počnemo da vežbamo bivanje „ovde i sada".

PageBreak

Cilj metod Abramović

Prvobitna verzija Metoda Abramović predstavljena je još 2012. godine u Milanu i tada su posetioci prvo morali da potpišu „ugovor" s Abramovićevom da će ostati do kraja predviđenog tretmana, a zatim su prelazili na vežbe disanja i usmeravanja pažnje, veoma slične pranajami u jogi, kako bi se mentalno pripremili.

Metod je podrazumevao upotrebu „Tranzitornih objekata" Abramovićeve - u pitanju su stolice, kreveti i kabine sa ugrađenim kristalima i magnetima.

Predviđeno je da publika koristi „Tranzitorne objekte", zauzimajući tri osnovna položaja: sedeći, ležeći i stojeći. Abramovićeva tvrdi da kristali i magneti deluju povoljno na ljudsko telo i psihu i da mogu da pomognu u usmeravanju pažnje i promeni svesti. Ovaj cilj moguće je postići i drugim metodama, bez upotrebe kristala i magneta, ali Abramovićeva smatra da su nam u početku potrebni ovakvi prolazni, odnosno „tranzitorni" predmeti kako bismo lakše umerili pažnju.

Međutim, cilj kojem teži umetnica jeste potpuna dematerijalizacija umetnosti, pa su tako vremenom iz njenog rada s publikom potpuno nestali bilo kakvi umetnički predmeti i ona sada u svom Metodu Abramović koristi samo najosnovnije, svakodnevne materijale. Manifestacija u Atini je do sada najsvedenija verzija Metoda Abramović: nema više njenih objekata sa kristalima i magnetima, već publika koristi sasvim obične drvene stolove i stolice na rasklapanje, poljske krevete i slično.

Dragana Jovanović: Kako ja merim ljubav, uspeh i sreću...

Publika je prilikom vežbanja Metoda Abramović u Atini nosila slušalice za izolovanje spoljnih zvukova, kako bi mogla bolje da usmeri pažnju na misli i disanje. Jedna od vežbi bila je replika čuvenog performansa „Umetnik je prisutan", koji je umetnica izvela 2010. godine u MoMA muzeju u Njujorku. Samo, ovoga puta nije bilo predviđeno da posetilac sedi preko puta Abramovićeve i gleda je u oči, već je to radio sa drugim, slučajnim posetiocem.

U svakodnevnom životu izbegavamo dugotrajno netremično gledanje druge osobe u oči, čak i u slučaju najbližih osoba. Ovo nemo gledanje u oči nepoznate osobe trebalo bi da omogući vežbanje telepatske, neverbalne komunikacije koja je, prema Abramovićevoj, bila uobičajena praksa u drevnim kulturama, poput aboridžinske ili tibetanske.

Druga vežba podrazumeva usporeno hodanje koje je Abramovićeva naučila tokom boravaka u vipasana meditacionim centrima u Indiji. Naime, uz uputstva moderatora publika uči da sasvim uspori jednu svakodnevnu aktivnost poput hodanja. Usmerava se pažnja na svaki detalj koraka: podizanje stopala, kretanje stopala kroz vazduh, dodirivanje zemlje i tako dalje. Strpljenje i koncentracija suština su i jedne druge vežbe - nazvane „brojanje pirinča".

Za ovu vežbu postavljeni su stolovi sa istresenim gomilama zrna pirinča i sočiva, koje publika treba da razvrsta i prebroji. Ono što, na prvi pogled, izgleda kao besmislena radnja, mnogi posetioci izložbe doživeli su kao priliku za meditaciju, pa su tako pojedini provodili i po nekoliko sati u ovoj vežbi. Međutim, nisu sve vežbe u Metodu Abramović tako zahtevne. Na primer, postoji i vežba „ležanja u krevetu" u kojoj saradnici Abramovićeve ušuškaju posetica u neki od poljskih kreveta u kojima je predviđeno da ostanu koliko god žele.

Ova vežba bi trebalo da nam pomogne da u današnjem stresnom životu, u kojem se obaveze nižu jedna za drugom, naučimo da bez griže savesti ležimo i ne radimo ništa, usmeravajući pažnju na sadašnji trenutak, nešto slično poput vežbanja šavasane u jogi. Abramovićeva svoj Metod predstavlja kao „banju za mozak" (brain-spa), koja je neophodna u današnjem svetu u kojem smo neprestano bombardovani informacijama i obavezama. Umetnica je zato naglasila da je njen metod naročito potreban ljudima u stresnim područjima, kakvo je u sadašnjem trenutku Atina, pogođena migrantskom i ekonomskom krizom.

Jedini tehnološki element na manifestaciji u Benaki muzeju je „Mutual Wave Machine". U pitanju je mašina koja je nastala iz saradnje Instituta Marina Abramović sa neuronaučnicima zainteresovanim da uz pomoć merenja moždanih talasa proniknu u to šta se dešavalo u neverbalnoj komunikaciji tokom njenog performansa „Umetnik je prisutan", koji je kod pojedinih posetilaca izazivao suze i druge emotivne izlive. U „mašinu za zajedničkje talase" mogu da uđu po dva posetioca manifestacije: oni sede i gledaju se u oči, dok na glavi nose aparaturu za merenje moždanih talasa. U trenutku kada im se usklade moždani talasi, aktivira se animacija koja označava da su, doslovno - „na istoj talasnoj dužini".

U okviru projekta „As One" učestvuje 29 grčkih umetnika i umetnica performansa, koji su prethodno prošli kroz pomenutu radionicu „Čišćenje kuće", odnosno višednevno gladovanje, meditacije i rigorozne telesno-umne vežbe. Grčki umetnici i umetnice su u toku trajanja manifestacije, odnosno do 24. aprila, izvodili svoje performanse. Njih šestoro dali su sebi težak zadatak da svakodnevno, po osam sati, tokom svih sedam nedelja, neprekidno izvode svoj performans, što je izuzetno veliki napor. Inspiracija im je svakako bila njihova mentorka, Marina Abramović, umetnica poznata po dugometražnim projektima.

U pomenutom performansu „Umetnik je prisutan", ona je dva i po meseca, šest dana nedeljno, osam sati dnevno, neprekidno sedela u atrijumu MoMA muzeja i upuštala se u netremično gledanje sa po jednim članom publike koji je sedeo preko puta nje. „Umetnik je prisutan" bila je ne samo najposećenija izložba savremene umetnosti u svetu te godine (561.471 posetilac), već je Abramovićevu ustoličio kao superzvezdu i neku vrstu gurua „podizanja svesti".

Nakon što je završila ovaj performans, Abramovićeva kaže da je shvatila koliko je velika potreba publike da aktivno učestvuje u umetničkom delu i tako je dobila ideju za svoj Institut i Metod. Umetnica je Metod Abramović do sada predstavila u Milanu, Sao Paolu, Sidneju i Atini. Nije još uvek poznato koja je destinacija sledeća, ali je jedno sigurno: Marini Abramović koja ove godine puni 70 godina, treba čestitati na izuzetnoj energičnosti i preduzimljivosti.

Izvor: Sensa