Promenite svoju karmu

Iza većine problema koje imamo kao pojedinci, ali i kao društvo u celini, leži negativna karma koja nas sprečava da postignemo željene ciljeve. Nedovoljno je poznato da je karmu moguće promeniti, a još manje se govori o tome kako to učiniti. Naravno, neke oblike karme je moguće menjati, a neke ne, i u tom smislu govorimo o promenljivoj i nepromenljivoj karmi.

Tomislav Budak posvetio je godine svog rada, vremena i energije kako bi pronašao sisteme za unutrašnje pročišćenje i kako bi ih preoblikovao u smislen, razumljiv i praktičan sistem koji daje rezultate. On je sredinom devedesetih godina kreirao sistem za duševno čišćenje - koji je delimično preuzeo od drugih, a delimično ga utemeljio na sopstvenom radu i iskustvu.

Transformacija karmičkih obrazaca je oblik alternativne psihoterapije koja, iako mnogo liči na klasičnu psihoterapiju, ima i brojne razlike. Dubina određenih intervencija, kao i njihova celovitost, bitno se razlikuju, jer ovaj sistem počinje tamo gde se klasična psihoterapija zaustavlja. Alternativna psihoterapija ima za cilj da radi na uzrocima problema i da ih uz pomoć jasnih i primenljivih tehnika menja. Savremena psihologija, sa druge strane, još uvek ne ulazi dovoljno duboko u srž problematike već se veći naglasak stavlja na postavljanje dijagnoze, na traganje za nečime što je izazvalo problem i "kopanje" postaje samo sebi svrha. Čak i kada se do uzroka problema dođe, ne nude se odgovori na pitanje kako promeniti negativni obrazac, uverenja, i šta činiti sa problemom kako bismo ga se trajno oslobodili. Tomislav Budak ističe da sistem transformacije karmičkih obrazaca ima za cilj da čovek u sebi napravi promene koje dovode do poboljšanja na svim nivoima bića i postojanja.

Šta su to karmički obrasci?

Karmički obrazac je svaki duševni sadržaj koji na bilo koji način opterećuje osobu nepoželjnim telesnim stanjima, emocijama, mislima. Karmički obrazac se ponaša kao magnet koji privlači sebi slične programe, a zrači i sopstvenu energiju i snažno utiče na to kako nas drugi ljudi doživljavaju. Osobama se dešava da stalno ponavljaju jedne te iste greške i umesto da ostvaruju svoje ciljeve - vrte se u krug. Mnogi postaju zarobljenici ograničavajućih životnih modela, ali zanimljivo je da nema spoljašnjeg „tamničara", već je izvor takvog problema čovek sam. Svesno ili nesvesno, svako sam stvara svoje životne okolnosti.

PageBreak

Uverenja su, takođe, realnost

Kako karmički obrasci nastaju, šta je njihov uzrok?

Primarni uzrok svakog karmičkog problema je psihička trauma koju smo nekada doživeli. Traumatsko iskustvo je ništa drugo do posledica negativne reakcije naše psihe na neočeki- van ili šokantan spoljašnji podsticaj. Doživljene traume predstavljaju jedinstven uzrok svih ljudskih problema, odnosno karmičkih ograničenja i navode nas na destruktivan životni stil.

Takva iskustva se zajedno sa pratećim sadržajima smeštaju u podsvest i iz nje utiču na naše životne okolnosti. Svi sadržaji koji se nalaze u domenu podsvesti manifestuju se kao suptilna psiho-energetska zračenja koja odašiljemo u svoju okolinu.

Takvi sadržaji učestvuju u kreiranju naše realnosti. Kad su neosvešćeni, podsvesni sadržaji imaju moć nad nama jer je snaga podsvesnog sadržaja mnogo jača od svesnog. Podsvesne sadržaje čine misli i emocije koje imaju svoju energiju. Oni međutim imaju i mogućnost da oblikuju negativne stavove, uverenja i predrasude nabijene emocijama. Iako ovakva uverenja nisu stvarna, ukoliko smo ih formirali u detinjstvu, a zatim dugo godina živeli u skladu sa njima, ona za nas svakako postaju svojevrsna realnost.

U svom radu na karmičkim transformacijama, osim otkrivanja uzroka problema, koristite i brojne energetske tehnike koje imaju za cilj da otklone uzrok problema. O čemu se zapravo radi?

Transformacija karmičkih obrazaca kao sistem alternativne psihoterapije ima vrlo snažnu energetsku crtu, jer mi u stvari ne možemo da odvojimo energetsko od psihološkog. Sve što se dešava na psihološkom planu istovremeno je i energetska pojava, te ako delujemo energetski delovaćemo i psihološki. Određene metode imaju uticaj na psihu, čiste neke sadržaje svesti, emocije, misli, uverenja, identitete, i tako posredno izazivaju energetski efekat. Kod bioenergetskog rada medij koji koristimo je energija. Tu se radi direktno energetski, pa to onda posredno izaziva psihološki efekat. Ja kombinujem i jedno i drugo. Kada radim sa klijentom ja postavljam veliku količinu pitanja i verbalno ga vodim kroz određene procese u zavisnosti od toga na šta naiđemo. Istovremeno radim i energetsku podršku. Optimalni rezultati se dobijaju kada se ovde dve metode kombinuju.

Kažete da trauma na osnovu kojih se formiraju karmički obrasci nastaju u problemima u intimnim odnosima. Kakav je uticaj intimnih odnosa na pojedinca?

Prva čovekova potreba je ona za odnosom, to jest da bude u odnosu. Iako mi tu potrebu možemo da negiramo, možemo da budemo cinični, da se pravimo kul, kao da nam odnosi ne znače bogzna šta, međutim itekako nam znače. A pogotovu su nam značili kad smo bili novorođenčad, kad smo bili deca, i samim tim mnogo otvoreniji. Deca doživljavaju roditelje kao bogove, imaju potrebu da sa roditeljima budu bliski, ma kakvi roditelji bili. Ta bliskost je dobra i poželjna, mnogo bolja od distance i nebliskosti, ali šta se događa ako je roditelj u nekom aspektu neostvarena osoba.

Dete ne može sebi da dozvoli percepciju roditelja kao nesavršenog i ono i mane doživljava kao poželjne. Kroz intiman odnos sa nesavršenom osobom i mi ćemo radije biti isto tako nesavršeni, nego da odnosa uopšte nema. Dakle, ako je majka žrtva, dete će i samo usvojiti taj šablon kako bi ostvarilo blizak odnos sa majkom i nastavljaće to da ponavlja u svom životu. Kasnije će to zvati sudbinom. Ako ćemo se baviti nečim što zovemo uzrocima onda je neophodno da se tretira odnos. Tu se misli na bitne, intimne odnose, sa roditeljima, braćom, sestrama, bakama i dekama, partnerima i decom. U odnos kada je o psihoenergetskom sistemu reč možemo ući i sa osobama koje nisu žive.

PageBreak

U nama su svi odgovori

Kakvi sve problemi mogu da nastanu kao posledica nezdravih ili toksičnih intimnih odnosa u detinjstvu?

Odnos je treća snaga između dve osobe koja vrlo često živi svoj život i na taj način vrši suptilni, nevidljivi uticaj na obe osobe i može ih ograničiti na bezbroj načina. Na primer, u zdravstvenom smislu ili u nekoj neostvarenosti u emocionalnom životu, nemogućnošću da se ostvari skladan partnerski odnos, da se osoba kreativno izrazi, da radi posao koji voli. Nezdravim odnosom koji je nastao u primarnoj porodici (sa roditeljima) svi navedeni aspekti mogu da budu ugroženi, zamrznutim strukturama unutar necega što zovemo odnos.

Kako možemo da utičemo na to da se odnos koji je nekada davno bio toksičan, popravi i da nam u sadašnjosti i novim odnosima koje formiramo sa, na primer, partnerima, ne stvara problem?

Ključno je dovesti odnos na nivo bezuslovne ljubavi. Da bismo to učinili mi se sa svim tim važnim osobama ponovo povezujemo. U tom procesu komuniciramo sa onim najsvesnijim aspektom druge osobe, to jest nastojimo da dopremo do tog spektra, i da se sa njim povežemo. Iako radimo virtualno, obično takav rad ima efekat i na konkretan odnos, premda se događa i da kada sredimo odnos na psihoenergetskom nivou, da se on na stvarnom nivou čak i pogorša. Međutim, to pogoršanje je čak i poželjno jer može da bude lekovito. Stvari tada izađu na površinu. Ponekad je cilj isprovocirati konflikt koji čitavo vreme tinja, ali nikad nije do kraja izražen, a ako se taj konflikt izrazi, to može da bude krupan korak prema konačnom sređivanju. U svakom slučaju, iako se promene dese samo na psihoenergetskom nivou, efekti umeju da budu neverovatni. Već to deluje isceljujuće, jer je u terapijskom smislu kritično isceljivati odnos, a ne pojedinacna stanja i probleme. Odnos je generator i negativnih emocija koje stagniraju, ograničavajućih uverenja i uloga, zdravstvenih problema. Na primer, u metodi ho' pono pono kaže se da je čovekovo telo, odnosno zdravstveno stanje, ogledalo njegovih odnosa.

Kakav je naš uticaj na sopstvenu sudbinu?

Dok ne znamo mehanizam koji leži iza nečega, mi to zovemo sudbinom. Od nas zavisi da li će svemir prema nama biti blagonaklon ili nemilosrdan. Ipak, postoji i onaj deo na koji ne možemo da utičemo i koji moramo da prihvatimo takav kakav je. Postoji i kolektivni aspekt, koji je često snažna prepreka nekog tipa ostvarenja, i da ništa što radimo na individualnom nivou ne može da dovede do promene. A na onaj deo na koji možemo da utičemo, treba to i da uradimo. Čovek je na neki način poluproizvod - kreiran je tako da dokreira sebe i svoj život. S jedne strane ušao je u život sa određenim kartama koje mogu biti ovakve ili onakve, ali kako će odigrati to već zavisi od njega. Svrha problema je da iz njih nešto naučimo, da se promenimo, da prihvatimo određenu odgovornost i disciplinu.

Ali mi moramo da budemo aktivni subjekt u celoj priči. Problem ne dolazi da bismo mi ostali isti kakvi smo bili, već da bismo se promenili i rasli. Mnogi ljudi nisu spremni ni na kakve promene, čak i kada kažu da jesu, a razlog za to je što ne žele da ugroze neke bitne odnose. Zato neki ljudi nijedan problem ne doživljavaju kao priliku za rast, već se sa problemom poistovećuju i nastavljaju da žive sa njim.

U današnje vreme se stalno priča o tome da je sve u nama, da je najvažnije da volimo sebe i da u nama leže svi odgovori i sva rešenja. Sve više se govori o afirmacijama kojima možemo da promenimo negativno uverenje. Vi tvrdite da je od ključnog značaja za bilo koje isceljenje sređivanje intimnih primarnih odnosa?

Sve što ste naveli je ispravno, ali je to samo deo priče. Treba znati odakle dolaze negativna uverenja, ograničenja, emocije. Šta je to što njih generiše? Emocija, stav, telesni simptom, ograničavajuća uloga - to su sve simptomi nečega. To su pokazatelji, poruke da nešto ne valja. Ali šta je uzrok?

PageBreak

Otcepljeni deo duše

Osamdeset posto ograničavajućih uverenja ima svoje uzroke u odnosu. Da bismo radili na uzročnom nivou, tj. pronašli odakle ta neugodna stanja dolaze, mi moramo da uključimo odnos u transformacijski proces. Jer on je treća snaga koja ima nezavisan život. Za transformaciju odnosa koji je u psihoenergetskom smislu loš dovoljno je da se jedna osoba bavi transformacijom tog odnosa.

Šta mislite pod pojmom "otcepljeni deo duše"? Kako se taj otcepljeni deo reintegriše u našu sadašnju ličnost?

Kod bilo kog ograničavajućeg uticaja, kod bilo kog traumatskog iskustva redovno dolazi do otcepljenja jedne pozitivne osobine koju smo do tada imali. Ako je, na primer, u nekoj porodici neprihvatljivo izražavati sebe nesputano, a detetu je veoma važno da bude blisko povezano sa svojim roditeljima, i da ga ti roditelji vole i prihvataju, onda će dete da bi bilo voljeno otcepiti deo sebe koji se slobodno i nesputano izražava. I u tom trenutku to je najpametnije i najbolje što dete može da učini. Tih aspekata i primera može biti jako mnogo.

Kako uopšte možemo da znamo koji smo to deo nas otcepili, kako da prepoznamo nešto što je nekada bilo deo nas, a godinama već nije?

Mi uopšte nemamo pojma da smo nešto otcepili, niti šta je to. Za sebe smo kreirali drugu realnost. Otcepljenje dela duše dešava se na kraju neke traume. Da bismo saznali koji je to deo otcepljen, krećemo od simptoma, radimo na način sličan parangalu kod ribara. Vadimo parangal malo po malo, bez ideje šta je to što vadimo, vidimo da se nešto nahvatalo, ali ne znamo šta je. Ali kako vadimo parangal, isplivavaju slojevi koji nikad ne bi isplivali i koje nikad ne bismo detektovali da nismo išli metodom korak po korak. Takvom metodom - ono što je naizgled nespoznatljivo i što se čini da ne postoji, postane kristalno jasno.

Kada radimo sa ograničavajućom povezanošću, prvo se usmeravamo na temeljnu emociju i fiziološki simptom koji imamo. Potrebno je da lociramo mesto na telu gde se na primer nalazi emocija. Mi tom problemu dajemo boju i oblik i tada stupamo u komunikaciju sa njim. Recimo da je u pitanju ljutnja. Pitamo je da li je ona samo naša ili je delimo sa još nekim. Ako je delimo, znači da je reč o povezanosti i zatim analiziramo povezanost i određenom metodom rastvaramo sve elemente povezanosti - telesna stanja, misli, emocije, zaključke, ograničavajuća verovanja.

PageBreak

Rad sa unutrašnjim detetom

Gledamo šta nam je neostvarivo dok smo tako toksično povezani s drugom osobom, i zatim posmatramo od čega smo morali da odustanemo da bismo održali povezanost. Nekad nam je jasno, nekada ne. Mi zovemo taj otcepljeni deo da se vrati i stane između nas i druge osobe. I obično čovek veoma lepo vidi šta je to. Ako ništa od ovog ne daje rezultate, poslednja opcija je jednostavno detektovati kad se ta toksična povezanost dogodila, u kom dobu je nastala. Onda pozovemo sebe iz perioda u kom je nastala trauma, i to će biti taj otcepljeni deo. Vrlo često je otcepljeni deo dete, koje je zaostalo u svom emocionalnom razvoju u uzrastu kada se ograničavajuća povezanost dogodila.

Iako je to dete, moramo mu posvetiti dodatnu pažnju. Ne možemo da ga integrišemo kao povređeno, uvređeno dete, nego je potrebno da mu u mašti kreiramo idealne životne okolnosti do našeg sadašnjeg doba. Na optimalan, "bezobrazno" srećan način. Kada taj deo sazri na takav način, to je obično neka superiorna varijanta nas. Tek tada integrišemo otcepljeni deo.

U klasičnoj psihoterapiji kada se dođe do određene dijagnostike postavlja se pitanje šta i kako dalje, šta činiti sa unutrašnjim povređenim detetom, ali jasnog odgovora na ova pitanja nema. Kako se konkretno prema vašoj metodi radi sa unutrašnjim detetom?

Ako je otcepljeni deo dete mi moramo da mu omogućimo optimalan razvoj u svakom trenutku. Dakle, sada - jer nikad nije kasno imati srećno detinjstvo, treba da pitamo dete šta je ono što želi. Kakve roditelje želi, na primer, oni mogu biti likom kao naši, a mogu biti i sasvim drugačiji, ali bitno je da budu za njega savršeni. Tom detetu ne namećemo bilo kakve društvene norme, kad ono malo poraste ponovo ga pitamo šta je ono što sada želi, pa mu to ispunimo. Nema nikakvih ograničenja.

Ako dete napuni sedam godina i neće u školu, u ovom filmu dete ne ide u školu. U ovom procesu se mogu u potpunosti osloboditi svoji potencijali. I kada reintegrišemo takav deo koji je u našoj mašti sasvim ostvaren, mi zapravo sebi vraćamo jedan značajan deo lične moći, i to instaliramo u svoju svest i podsvest. Od sada pa nadalje mi koristimo mehaničku prirodu podsvesti koja sada radi u našu korist. Dok je podsvest do tog trenutka radila kao neki loš program, koji je kao pokvarena ploča, sada će automatski - mehanički krenuti u drugom smeru. To znači da kada mi integrišemo takav jedan deo zajedno sa svom njegovom snagom, energijom i sposobnostima, mi tražimo i pronalazimo njegove praktične primene u svakodnevnom životu. Čak tom delu u početku dozvoljavamo da preuzme primat, kao neko novo ja. Ali nakon toga više nije potrebno da se njime bavimo jer on automatski radi za nas.

Evo i primera: radio sam sa jednom ženom od 37 godina, koja nikako nije uspevala da ostvari uspešan partnerski odnos. Privlačila je tipove koji joj nikako nisu odgovarali, koji nisu bili za stabilnu vezu. I otac i majka ove žene su bili alkoholičari, s tim da je otac bio i agresivan. Transformisali smo ograničavajuće povezanosti sa oba roditelja, i u tom procesu smo reintegrisali čitav niz otcepljenih delova i pitate se šta se dogodilo? Ona nije ništa bitno promenila u svom ponašanju i životnom stilu, međutim drugačije je zračila. Posle šest meseci mi se javila i pitala me: "Šta si to učinio sa mnom? Pre sam ja trčala za tim tipovima koji su me tretirali k'o krpu, sad imam red ispred vrata."

Da li neko ko pročita vašu knjigu "Transformacija karmičkih obrazaca" iz nje dobija dovoljno informacija da sam sprovodi navedene tehnike?

Svako ko pročita knjigu može sam da izvodi tehnike jer su one u knjizi eksplicitno prezentovane. Da li će to moći sam da odradi to zavisi od svakog pojedinačno. Međutim, ipak se više nauči na seminaru, naročito što su grupe male, do deset ljudi, a sa njima radi još pet mojih asistenata. Cilj je da za svaku osobu seminar bude maksimalno praktično iskustvo i da se već kroz sam seminar prođe kroz niz dubokih transformacija u ta dva dana, koliko traje jedan stupanj. Efekte je moguće videti odmah. Naš unutrašnji svet je svet uzroka, a spoljni svet je svet posledica. Ako mi u sebi imamo magnet za nešto, mi ćemo to i privući. Ako imamo loš magnet, koliko god nešto svesno želimo, podsvesni sadržaj je jači, i sabotira nas. Zato je važno da imamo praktičnu primenljivu metodologiju koja skoro hirurškom preciznošću ispravlja negativne podsvesne programe. Sa metodologijom koju je napravio gospodin Tomislav Budak, postiže se trenutni, a pritom stabilni trajni efekat.