8 ČUDNIH NAVIKA KOJE POKAZUJU DA STE PAMETNIJI OD DRUGIH: Vreme kada odlazite na spavanje dosta govori o vama

Prema stručnjacima ovih 8 navika ukazuju na to da ste pametniji od ostalih.

Shuitterstock

Inteligencija se meri na razne načine. Neko je povezuje sa brzim i uspešnim rešavanjem problema, neko sa kreativnošću, a neko sa prilagođavanjem. Prema stručnjacima ovih čudnih 8 navika ukazuju da ste pametniji od ostalih.

1. Neuredan sto

Inteligenciju je teško definisati, psiholozi se o tome raspravljaju godinama. Prema profesoru Kornelu Robertu J. Sternbergu , doktoru nauka, inteligencija je sposobnost „učiti iz iskustva, prilagođavati se novim situacijama, razumeti i rukovati apstraktnim konceptima i koristiti znanje za manipulisanje okolinom“.

Pomislili biste da će neko ko je inteligentan biti organizovan i da će sve u svom radnom prostoru biti raspoređeno uredno, ali to nije slučaj. U eksperimentu sa Univerziteta u Minesoti, ljudi u neurednom okruženju došli su do kreativnijih ideja od onih u urednom prostoru. Izgleda da neuređeno okruženje inspirišeoslobađanje od tradicije, što može da proizvede nove uvide, poručuju sa sajta  The healthy.

Uredno okruženje, nasuprot tome, podstiče konvencialan pristup i igranje na sigurno. Takvi ljudi se često izgube u mislima, fokusirajući se na problem, a čistoća postaje manje važna.

2. Ostajete budni do kasno

U filmovima, kreativni genije uvek radi do kasno uz svetlost sveća i možda je ovaj stereotip zato ukorenjen. Studija Londonske škole ekonomije i političkih nauka pokazala je da ljudi koji kasnije idu u krevet imaju veći koeficijent inteligencije. Autori studije veruju da koren zašto je to tako leži u našoj evoluciji, pošto je noć bilo opasnije mesto, naši preci koji su se upuštali u stražarenje umesto da spavaju smatrani su inteligentnijima. Takođe, je ta ideja ostajanja do kasno privlačna radoznalim umovima. 

3. Volite da se tuširate hladnom vodom

Možda ste čuli za trend hladnog tuširanja ili plivanja u hladnoj vodi kako biste svom telu dali energiju. Iako još nema mnogo naučnih informacija o tome, autori jedne studije iz Finske , gde je zimsko plivanje uobičajeno, primećuju da je prilagođavanje hladnoj vodi bilo povezano sa značajnim smanjenjem napetosti i umora i poboljšanjem raspoloženja i pamćenja.

Sve su to stvari koje mogu da povećaju funkciju mozga i produktivnost. Pored toga, izlazak iz zone komfora i skupljanje hrabrosti da okrenete drugi list, moglo bi da vas motiviše.

4. Kreativni ste

Još jedna navika pametnih ljudi je crtanje, pa ako uživate u ovoj zabavi, to može značiti da ste inteligentni. To je alat za razmišljanje koji može uticati na obradu informacija i rešavanje problema. Studija iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazala je da su ljudi mogli da se sete 29% više informacija ako su crtali. Bezumno škrabanje ima koristi za pamćenje, a takođe daje mozgu vizuelni način da izrazi koncepte i emocije. Možda nije važan sam čin crtanja, već čin pauze bilo koje vrste. Na primer, ideja da vaš um radi nesvesno u pozadini čak i kada se ne fokusirate na problem.

5. Samokritični ste

Skloni smo da mislimo da su inteligentni ljudi samouvereni.  Ali istraživanja pokazuju da to možda nije slučaj. U značajnoj studiji iz 1999. godine sa Univerziteta Kornel, naučnici su otkrili da nekompetentni ljudi ne mogu prepoznati sopstvenu nesposobnost, što je dovelo do precenjivanja. Ovo je postalo poznato kao Daning-Krugerov efekat.

„Da bi loši izvođači prepoznali svoju nesposobnost, od njih je potrebno da poseduju upravo stručnost koja im nedostaje“, napisao je autor studije dr Dejvid Daning. „Da biste znali koliko ste vešti ili nevešti u korišćenju pravila gramatike, na primer, morate dobro da poznajete ta pravila, što je nemogućnost među nekompetentnima. Oni dodaje on, „ne vide nedostatke u svom razmišljanju ili odgovorima koji im nedostaju“.

Studija je takođe otkrila da visoko kompetentni ljudi imaju tendenciju da potcenjuju svoje sposobnosti. Pametni ljudi mogu prepoznati kada nešto ne znaju. Umesto da budu previše samouvereni, oni su više skloni samokritici

6. Sanjarskog ste duha

Iako su naučnici ranije mislili da lutanje negativno utiče na rad mozga, nova istraživanja sugerišu da to možda nije slučaj. Studija sa Univerziteta u Kaliforniji pokazala je da su učesnici koji su napravili pauzu za nezahtevne zadatke, bolje su rešili zahtevan zadatak.

Istraživači smatraju da davanje mozgu „period inkubacije“, omogućava da luta tokom manje bitnog zadatka, podstiče rešavanje problema i kreativnost. Kao i crtanje, ovo je povezano sa radom na problemu u pozadini vašeg uma čak i kada ne razmišljate direktno o tome. Ako je sanjarenje jedna od vaših navika, možda ćete imati veća i kreativnija rešenja. 

7. Pričate sami sa sobom

Možda mislite da vam mrmljanje u bradu izgleda ludo, ali u stvarnosti to može biti znak viših veština razmišljanja, pamćenja i percepcije. U studiji sa Univerziteta Viskonsin i Univerziteta u Pensilvaniji, istraživači su tražili od učesnika da se sete i pronađu predmete. Bili su u stanju da se prisete liste stvari koje treba tražiti da su naglas izgovorili nazive predmeta.

„Jezik nije samo sistem komunikacije, već može da poveća percepciju i razmišljanje“, rekao je autor studije dr Geri Lupijan za Live Science . Izgovarajući imena poznatih objekata, „aktivirate vizuelna svojstva u mozgu da vam pomognu da ih pronađete.

8. Volite da budete sami

Istraživači iz Engleske i Singapura zatražili su od 15.000 ljudi između 18 i 28 godina da polažu anketu i test inteligencije. Otkrili su da visoko inteligentni ljudi nisu toliko zadovoljni svojim životom ako su se češće družili sa prijateljima. Stručnjaci smatraju da je ova nepovezanost uzrokovana evolucionim trenjem između našeg mozga i društvenog okruženja. Naši preci su živeli kao lovci-sakupljači u malim grupama od oko 150 pojedinaca.

U takvim okolnostima, česti kontakti sa prijateljima i saveznicima je verovatno bio neophodan za preživljavanje i reprodukciju. Danas se i dalje oslanjamo na tesno povezane društvene grupe, ali je moguće da naš mozak još nije uhvatio korak sa desetinama društvenih interakcija sa kojima se svakodnevno suočavamo. Oni sa većim stepenom inteligencije manje će da provode vreme u druženju jer su fokusirani na druge stvari i vole da se osame

Saznajte koje 3 stvari nikada ne rade emocionalno inteligentni ljudi.

BONUS VIDEO: 

This browser does not support the video element.

"VEŠTAČKA INTELIGENCIJA JE NEPREDVIDIVA"   Kurir TV

Sensa/A.S.