Reči imaju neverovatnu moć, kao i način na koji ih neko koristi. Da li ste primetili kako neki ljudi oduševljavaju publiku kada pričaju, dok drugi jednostavno ne? Ne radi se samo o tome šta kažu, već i o tome kako to kažu. A neke fraze mogu čak učiniti da izgledate manje inteligentni nego što zaista jeste. I i psihologija to podržava. Reči koje biramo mogu da oblikuju to kako nas drugi vide. Ako želite da zvučite pametno i da ostavite trajan utisak, pazite na reči.
Evo 10 fraza koje mogu učiniti da zvučite manje inteligentno:
1. „Kao, kako se zove, ovaj, hm…“
Svi koristimo poštapalice i dodatne reči kada razgovaramo. Ali ako kažete „sviđa mi se“, „hm“, „ovaj“, „kako se zove“ kao svaku drugu reč, to može učiniti da izgledate nesigurno ili nervozno. Možda čak zvuči kao da ne znate o čemu pričate.
Dakle, šta treba da uradite umesto toga? Odvojite trenutak. Udahnite. Razmislite šta želite da kažete. Zatim, recite to jasno i samouvereno. Ljudi će vas više poštovati!
2. „Nisam genije, ali…”
Svi smo to doživeli – imate ideju, ali niste sasvim sigurni u nju. Dakle, svoju rečenicu počinjete sa „Nisam genije, ali…“. Problem je što zbog toga izgleda kao da ne verujete u svoju ideju.
Umesto da potkopavate sebe, pokušajte da kažete nešto poput „Evo ideje…“ ili „Šta ako pokušamo…“. Na ovaj način svoju ideju iznosite napolje, a da je ne umanjite pre nego što uopšte bude imala priliku da se čuje. A ko zna? Vaša ideja bi mogla biti genijalna!
3. „Bukvalno sam umro..."
Svi volimo da svojim pričama dodamo malo drame, zar ne? Autor teksta se seća da je jednom, kada je pričao prijateljima o vožnji rolerkosterom na kojem je bio, rekao: „Bukvalno sam umro kada smo udarili u tu petlju." Naravno, zapravo nije umro, ali pokušavao je da priču učinim uzbudljivijom.
Ali ovako stoje stvari – prečesto korišćenje ovih dramatičnih reči može naterati ljude da pomisle da se previše trudite da ih impresionirate. Čak može izgledati kao da niste iskreni. Dakle, naučite da ublažite dramu i ispričate je onako kako jeste. Iznenadili biste se koliko vaše priče mogu biti privlačnije kada ih održite stvarnim.
4. „Iskreno...“
„Iskreno“, „istinito“ – često koristimo ove reči kada želimo da istaknemo svoju iskrenost. Ali da li ste znali da prekomerna upotreba ovih reči zapravo može učiniti da vam ljudi manje veruju? Prema psihologiji, ljudi koji često koriste ove reči često se doživljavaju kao manje istinite. Razlog? Kada previše često govorite „iskreno“ ili „istinito“, ljudi bi mogli početi da se pitaju da li je sve ostalo što kažete manje od iskrenog.
Dakle, umesto da se oslanjate na ove reči da biste ubedili ljude u vašu iskrenost, neka vaša dela govore više od vaših reči. Budite dosledni i iskreni u svojim rečima i delima, i ljudi će vam više verovati.
5. „Samo…”
Lako je potceniti moć reči „samo“. Tako je kratka i skromna. Ipak, kada se koristi u rečenicama kao što su „Ja sam samo student“ ili „To je samo ideja“, može učiniti da vi ili vaše ideje izgledaju manje i manje važne. To posebno važi za one od nas koji pokušavaju da ostave svoj trag u svetu. Možda se osećate kao da „tek” počinjemo, ili da smo „samo” jedna osoba među mnogima. Ali zapamtite, svaki stručnjak je nekada bio početnik i svaka velika promena počinje tako što jedna osoba zauzme stav.
Zato hajde da prestanete da potkopavate sebe. Vi niste „samo“ bilo šta. Vi ste jedinstveni, vredni i sposobni da napravite razliku.
6. „Mrzim što ću ovo reći, ali…”
Kada neko počne rečenicu sa „Mrzim što ću ovo reći, ali…“, to se obično dešava kada se sprema da kaže nešto za šta misli da bi moglo nekoga da uznemiri ili uvredi. Ali zapravo započinjanje rečenice na ovaj način čini da zvuči kao da ne verujete u ono što ćete reći. Kao da se izvinjavate što imate mišljenje ili ideju koja bi mogla biti drugačija.
Pokušajte da izrazite misli na direktan način. Umesto da kažete „Mrzim što ću ovo reći, ali…“ možete reći: „Razumem vas, ali imam drugačiju perspektivu“. Na ovaj način priznajete gledište druge osobe a i dalje ostajete pri svom.
7. „Bez uvrede, ali…”
Budimo iskreni: kada neko kaže „Bez uvrede, ali…“, obično se sprema da kaže nešto uvredljivo. To je fraza koja se često koristi da ublaži udarac oštrog komentara ili kritike. Ali evo teške istine – ako svoju izjavu morate da navedete sa „Bez uvrede, ali…“, možda bi trebalo da preispitate šta ćete reći.
Umesto da koristite ovu frazu kao tampon, pokušajte da budete otvoreni i iskreni s poštovanjem. Ako imate kritiku ili drugačije mišljenje, podelite je na konstruktivan način. Zapamtite, nije važno šta kažete, već kako to kažete. Možete biti iskreni, a da ne budete povređeni.
8. „Možda grešim, ali…”
Da li ste ikada započeli rečenicu sa „Možda grešim, ali…“? To je fraza koja se često koristi kada nismo sasvim sigurni u ono što ćemo reći. Ali da li ste znali da ova fraza zapravo može učiniti da ljudi manje veruju u vašu izjavu? Prema jednoj studiji, izjave koje imaju predgovor sa frazama poput „možda grešim“ smatraju se manje verodostojnim.
Dakle, šta treba da kažete? Ako niste sigurni u nešto, u redu je da to kažete. Ali reći „možda grešim“ pre nego što iznesete svoje mišljenje može ga potkopati od samog početka. Pokušajte da preformulišete svoju misao na način koji priznaje mogućnost različitih perspektiva bez obezvređivanja sopstvene.
Mogli biste reći: „Evo još jedne perspektive koju treba razmotriti…“ ili „Drugi način da se to pogleda može biti…“. Na ovaj način pozivate na diskusiju bez potkopavanja sopstvenog gledišta.
9. „To je nekako..."
Kada kažete „Danas je nekako vruće“ ili „Malo sam umoran“, zvučite nesigurno i neodlučno. Naučite da jasnije i direktnije izražavate svoje misli i osećanja. Umesto da kažete „Nekako je vruće“, recite „Vruće je“, a umesto „nekako sam umoran“, reći ću „umoran sam“.
Biti direktan u jeziku ne samo da vam pomaže da efikasnije komunicirate, već pokazuje da ste sigurni u svoje misli i osećanja. Ne plašite se da kažete šta mislite!
10. „Znate na šta mislim?“
„Znate na šta mislim?" – često se koristi ova fraza kada nismo sigurni da li smo bili jasni. Ali ako je koristite posle svake druge rečenice, može zvučati kao da niste sigurni u svoju sposobnost da artikulišete svoje misli.
Komunikacija nije samo prenošenje vašeg gledišta; radi se o tome da se pobrinete da vas drugi razumeju. Ako stalno pitate „Znate na šta mislim?“, to može biti znak da morate da radite na jasnijem izražavanju. Zato sledeći put odvojite trenutak da organizujete svoje misli, pažljivo birajte reči i govorite sa samopouzdanjem. To može napraviti razliku.
BONUS VIDEO: