Ponekad u životu sve krene naopako. Problemi na poslu dovode do svađa sa prijateljima, sukoba u porodici, pa čak i prolaznici pokušavaju da vas povrede metodom slučajnog uzorka. U takvim trenucima hoćete da bežite na kraj sveta, samo da nema drugih ljudi u blizini. A kada dođu takvi dani, imajte na umu savet čuvenog ruskog psihologa Mihaila Litvaka.
Zato neretko zatvaramo oči pred problemima. Sanjamo o srećnom životu, ali odustajemo jer sve prepreke oko nas ostaju iste. Na poslu se stvar pogoršava, kod kuće se partner pretvara u problem, zbog kojeg ne želite da se vratite kući, a već ste izgubili interesovanje za prijatelje.
Ništa ne ometa gledanje kao tačka gledišta
Čovek koji je zarobljen u problemima ne može se izvući iz njih, jer svako područje njegovog života počinje da se kvari. Ali više nema snage da pogleda sa druge strane. Celog života tragamo za srećom: sada ću završiti školu, fakultet, zaposliti se i opustiti; onda ću dobiti unapređenje i odmoriti se; odmaraću se više u novoj godini; odmaraću se u penziji itd.
Umesto srećnog života, gledamo u daleku budućnost i nadamo se da će nam ona doneti mir. I u sadašnjosti nalazimo razloge da se oslobodimo odgovornosti. Jer mnogo je lakše kriviti slučajne ljude, posao, državu za činjenicu da će sreća doći tek u budućnosti, da sada morate biti strpljivi.
Prirodno je da želimo da se opravdamo. U suprotnom, bili bismo zatvoreni u ljusci naših iskustava i plašili se da pogledamo svet.
„Ništa ne ometa gledanje kao tačka gledišta“, kaže Litvak.
Svet je zastrašujuće mesto ako se fokusirate na uspeh drugih ljudi
Neko je uvek lepši, uspešniji, srećniji. Većina ljudi pokušava da teži onima koji su iznad njih, kopirajući njihovo iskustvo. I samo se pretvaraju u nesposobnu kopiju.
Mihail Litvak je dobro primetio šta treba da se uradi da bismo bili srećni i ne mislili da nam drugi smetaju:
„Čovek želi da bude srećan. Šta treba učiniti za to? Pre svega, nemojte težiti sreći, jer je ona, kao i autoritet, ljubav i radost, nusproizvod pravilno organizovane aktivnosti. Dakle, čovek mora postati dostojan sreće, odnosno neophodan je lični rast. Na tom putu steći ćete svoj stil, svoj rukopis i nećete se mešati sa drugima, jer 'biti znači biti drugačiji'.“
Sreća, ljubav, uspeh nisu slučajni rezultati bačeni na kockice. To je rezultat rada. Da bi poslodavac „nasumično“ otkrio talenat stručnjaka, prvo morate da postanete stručnjak. Da biste izgradili snažnu porodicu, morate preduzeti korake prema njoj.
I u redu je ako nešto ne uspe. Važno je kako reagujete na probleme. Ako počnete da krivite sve oko sebe, onda će uvek biti onih koji su za nešto krivi. Ako tražite ono što možete poboljšati u sebi i svojim veštinama, onda možete postići ono što želite.
„Nezrela osoba želi da joj neko uređuje poslove, zrela osoba ih sama uređuje“, kaže Litvak i tom rečenicom objašnjava glavni problem našeg vremena. Sigurni smo da drugi ljudi misle samo o sebi. Navikli smo da je čovek čoveku vuk.
Istovremeno, očekujemo da drugi ljudi reše naše probleme.
Da će doći partner i doći će sreća. Da će se naći poslodavac koji će to ceniti, i sve tako. Ali zar ova dva mišljenja nisu u suprotnosti jedno sa drugim?
Zašto bi neko kome je stalo samo do sebe došao da vam popravi život?
Zašto će se, umesto sopstvene koristi, neko bez zajedničkog životnog iskustva sa vama odlučiti da se bavi altruizmom? Mnogi su sigurni da menadžment pokušava da profitira od svojih podređenih. Pa zašto da razmišljaju o tome kako i koga da vrednuju?
Princip lične odgovornosti
Sve je princip lične odgovornosti. Cene se vredni stručnjaci, partneri, prijatelji. Ako znate vrednost svojih veština, uvek ćete naći mesto pod suncem. A ako ste na večnom putu i ništa vam se ne nudi, onda pogledajte šta možete pronaći.
„Dodajte inteligenciju tvrdoglavosti i dobićete upornost.
Dodajte um škrtosti i dobićete štedljivost.
Dodajte očajanje umu i dobićete hrabrost.
Dodajte ekstravaganciju svom umu i dobićete velikodušnost.
Dodajte inteligenciju privlačnosti i dobićete ljubav“, savetuje Mihail Litvak.
BONUS VIDEO: