Da li ste ikada sebi rekli laž jer bi vam blo teško da podnesete istinu? Prema istraživanju objavljenom u časopisu Philosophical Psichology, ne biste bili jedini. U stvari, čini se da je to prilično uobičajeno i prilično predvidljivo, pri čemu psiholozi identifikuju četiri principa samoobmane, piše mbg.
Evo četiri faze kroz koje prolazimo kada sebi govorimo laži, prema ovom istraživanju:
1 . Preuređuju svoja uverenja
Prva strategija samoobmane koju su opisali psiholozi jeste reorganizacija verovanja, koja u suštini znači ubeđivanje sebe u nešto tako što želite da nešto drugo bude istina.
Na primer, ako je otac uveren da je njegov sin dobar učenik, a sin donosi loše ocene, on može prvo da kaže da taj predmet nije važan ili da nastavnik nije dobro objasnio gradivo.
2. Selekcija činjenica kroz svesnu akciju
Sledeća strategija jeste "selekcija činjenica kroz svvesnu akciju". To uključuje izbegavanje ljudi, mesta i/ili stvari koje bi mogle da izazovu kognitivnu disonancu predstavljanjem činjenica koje se protive vašim uverenjima. U pomenutom primeru sa otcem i sinom ova strategija bi mogla izgledati kao da otac preskače roditeljski sastanak.
3. Sumnja u kredibilitet
Lako je sumnjati u nekoga ili nešto kada potkopavate njegov kredibilitet, pa je to treća strategija identifikovana u tom istraživanju. Na kraju krajeva, ako nema jasnog dokaza, vizuelnog (ili na drugi način opipljivog) dokaza, lakše je negirati problematičnu istinu.
4. Stvaranje činjenica iz dvosmislenosti
I na kraju, imamo ono što istraživači nazivaju „generisanjem činjenica iz dvosmislenog stanja stvari“. To uključuje pogrešno tumačenje situacije na način koji veoma zgodno funkcioniše sa pričom koju ste već smislili u svojoj glavi.
Na primer, ako ljubazni nastavnik matematike nežno sugeriše da se sin ne snalazi, a otac bi očekivao jasnu izjavu u slučaju poteškoća, on može tumačiti značajnu ljubaznost i blag opis kao pozitivan procena sposobnosti njegovog sina.
Zašto ljudi sebe lažu?
Pored želje da shvate metode koje koristimo da lažemo sebe, psiholozi su takođe želeli da otkriju zašto to uopšte radimo. I koja je njihova teorija? Samoobmana čuva našu sliku koju imamo o sebi i pomaže nam da ostanemo motivisani.
"To nisu zlonamerni načini činjenja stvari, već deo osnovne kognitivne opreme ljudi da sačuvaju svoj ustaljeni pogled na sebe i svet“, objašnjava Njuen i dodaje: "Ova kognitivna tendencija je katastrofalna u vremenima radikalno novih izazova koji zahtevaju brze promene u ponašanju“.
BONUS VIDEO: