- Žena od 61 godine shvatila je da je ne iscrpljuju ljudi, već površni razgovori koji joj troše energiju i živce.
- Kada je neko zaustavi na ulici, ljubazno kaže da je u žurbi i da će se ispričati drugi put, bez osećaja obaveze da stane svaki put.
„Nekada sam osećala obavezu da sa svakim zastanem i popričam, čak i kada mi se nije ćaskalo. Pitanja o vremenu, poslu, zdravlju i svakodnevnim sitnicama delovala su mi kao nešto što se podrazumeva ako želite da budete ljubazni. Danas više ne radim tako i nikada nisam imala više mira“, priča žena koja je sa 61 godinom odlučila da promeni odnos prema svakodnevnim razgovorima.
Godinama je verovala da je jednostavno introvertna. Mogla je da razgovara sa gotovo svakim, da bude prijatna na porodičnim okupljanjima i zabavama, ali bi se posle toga osećala potpuno iscrpljeno. Često bi joj bilo potrebno nekoliko minuta mira pre nego što nastavi sa svojim obavezama.
Vremenom je shvatila da je ne iscrpljuju ljudi, već površni razgovori u kojima se stalno ponavljaju ista pitanja, a ništa se suštinski ne govori.
Prekretnica se dogodila kada je jednog jutra doručkovala sa dve stare prijateljice. Skoro dva sata razgovarale su o braku, starenju, životnim planovima i stvarima koje su ih promenile. Kući se vratila raspoložena i puna energije.
Istog dana otišla je na večeru kod komšija, gde su se razgovori uglavnom svodili na uobičajena pitanja o poslu, vremenu i svakodnevnim obavezama. Posle nekoliko sati druženja ponovo se osećala iscrpljeno.
Tada je shvatila da joj nisu potrebni brojni razgovori, već oni u kojima postoji iskreno interesovanje i bliskost.
U galeriji ispod pročitajte citate Doli Parton!
Šta danas kaže kada je neko zaustavi na ulici?
Više ne oseća obavezu da zastane i započne razgovor svaki put kada sretne poznanika. Ipak, ne želi da bude neprijatna niti da povredi nečija osećanja. Kada je neko zaustavi i započne uobičajeno ćaskanje, ljubazno se nasmeši i kaže: „Baš mi je drago što smo se sreli, ali danas sam u žurbi. Nadam se da ste dobro, pa ćemo se ispričati nekom drugom prilikom.“
Ako ima vremena, rado će zastati, ali više ne produžava razgovor samo zato što misli da tako mora. Kako kaže, s godinama je shvatila da ne mora svakome da posveti istu energiju. Mnogo joj više znače ljudi sa kojima može da razgovara o važnim stvarima, ali i da ćuti bez neprijatnosti.
„Nikada nisam mrzela druženje. Samo sam prestala da trošim energiju na razgovore posle kojih se osećam usamljenije nego pre njih“, zaključuje ona.
BONUS VIDEO: