ZELENI DOMOVI BUDUĆNOSTI: 7 saveta kako da unesete više prirode u svoj prostor

Život u gradovima ima svoje prednosti ali većina nas je potpuno odvojena od prirode što ima štetne posledice na naše blagostanje. Saznajte kako da primenite dizajn 21. veka u svom domu.

Shutterstock

Biofilni koncept prihvata sve više dizajnera i arhitekata u želji da kreiraju prostor po meri čoveka. Ova vrsta projektovanja i uređenja uključuje, između ostalog, zgrade koje svojim oblikom podsećaju na školjke, kuće koje se „okreću” prateći dnevno svetlo, stanove čiji balkoni nalikuju malim, zelenim džunglama i domove koji podstiču stanare da sami uzgajaju hranu, pa čak i proizvode namirnice kao što je med. Mogli bismo reći da je to arhitektura budućnosti izrasla na korenima naše prošlosti. „Biofilni dom treba da bude, pre svega, oaza i utočište za savremenog čoveka posle napornog i stresnog dana”, kratko definiše Nataša Komljenović, arhitektica i stručnjak za biofilni dizajn iz Novog Sada i dodaje da ga karakteriše uspostavljanje kontakta/ponovni kontakt s prirodom, elementima iz prirode i ritmovima prirode. Jedno istraživanje na internetu, dodaje arhitektica, dovelo ju je do biofilnog koncepta koji joj je, na njeno oduševljenje, pružio odgovore na pitanja za kojima intuitivno traga već duže vreme. „Nesvesno sam od dizajna uvek tražila nešto više, pitajući se možemo li da promenimo otuđenje od prirode, sumornu svakodnevicu, neproduktivnost na poslu, boravak u javnim ustanovama u kojima se osećamo otuđeno”, govori Nataša.
Naravno, to je moguće, jer upravo se time bavi biofilni ili „zeleni” dizajn. Glavni savet koji svojim klijentima deli ova autorka trilogije e-knjiga U senci održivosti – Biofilna arhitektura, jeste da u svoj životni prostor unesu što više sunčeve, dnevne svetlosti, čiji nedostatak može da prouzrokuje depresivno raspoloženje. „Prilikom dekoracije doma i izbora boja za zidove uvek birajte svetlije tonove, jer tako se stvaraju refleksne površine koje bolje odražavaju svetlost.” Od brojnih načela koja promoviše biofilni dizajn, nama je možda najbliže obogaćivanje domova i kancelarija biljkama. Kad na radni sto „posadite” neku biljku, ona čini više dobrog, osim što samo ulepšava vaš pogled. „Danas u mnogim kancelarijama ne mogu da se otvore prozori, pa se protok vazduha reguliše pomoću klima-uređaja, pri čemu se stvara mikroklima koja nije uvek povoljna za naše zdravlje”, navodi Andreja Čoh, autorka bloga Urbana vrtlarka. To možemo izbeći ako nabavimo sobne biljke, poput filadendrona i hlorofituma, koje vazduh obogaćuju kiseonikom, ali ga i pročišćavaju, eliminišući toksične materije poput formaldehida, benzena ili trihloretilena, a uz to, njihov uzgoj nije zahtevan, objašnjava Čoh. Oplemenjivanje eksterijera i enterijera biljkama je apsolutni hit, ali trend biofilnog dizajna tu se ne zaustavlja – on je mnogo kompleksniji.

7 koraka do doma po meri čoveka

Dom čije je uređenje inspirisano uzorcima, ritmovima i drugim karakteristikama prirode može da utiče na celokupno zdravlje i dobrobit ukućana. Amanda Sterdžon (Amanda Sturgeon), autorka knjige Creating Biophilic Buildings, donosi nekoliko saveta o tome kako da principe biofilnog dizajna primenimo u svakom enterijeru da bismo bili povezaniji s našom drevnom pramajkom – prirodom.
1. Prozori u svet
U domu treba omogućiti prodor obilja svežeg vazduha i dnevnog svetla pomoću brojnih prozora, svetlarnika i vrata da bismo se spojili sa spoljnim prostorom. Kroz otvorene prozore, takođe, možemo čuti i zvukove iz prirode – kišu, vetar, ptičji pev – koji nas spajaju s godišnjim dobima i vremenskim prilikama. Stoga, neka prozori u vašem domu što češće budu otvoreni!
2. Igra svetla i senke
Veliki je broj dokaza da smo zdraviji kada je naš bioritam u ravnoteži i ako nam je dostupno dnevno svetlo koje to podržava. Intuitivno znamo koliko je sati prateći igre senki po prostoriji i instinktivno se okupljamo na mestima gde ima više sunčeve svetlosti. Razmislite u kom kutku ili u kojoj sobi možete da stvorite prijatno mesto za druženje okupano suncem.
3. Granica između enterijera i eksterijera
Čak i ako imate vrlo malo dvorište, trem ili terasu, možete da oživite boravak na otvorenom. U gotovo svakom podneblju spoljašnje prostore je moguće koristiti kao funkcionalne radne sobe ili dnevne boravke, barem nekoliko meseci godišnje. Provodeći više vremena na otvorenom, osećaćete se više stopljeni s prirodom.
4. Neukrotive teksture
Prečesto su naši stambeni prostori sterilni, bez zrnca divljine. Unesite u svoj dom što više prirodnih materijala, poput drveta, kamena, vune, bambusa – onih koji su što manje obrađeni, jer će različite teksture i uzorci podstaći raznolikost čulnih iskustava koja doživljavamo u prirodi.
5. Svi oblici prirode
Danas u arhitekturi većinom dominiraju oblici ravnih linija i pravih uglova. S obzirom na to da svaki dom ne može biti inspirisan oblicima iz prirode, možemo da iskoristimo brojne motive i oblike iz prirode kao dekorativne detalje uz koje ćemo osećati veću bliskost s lokacijom ili područjem u kom živimo, koristeći autohtono bilje, grane, školjke, fontane...
6. U duhu lokacije
Zbog globalne ekonomije i dostupnosti raznolikih materijala i proizvoda bilo gde u svetu, naši domovi više ne ostavljaju utisak pripadnosti – ne odišu lokalnim materijalima i ne reflektuju naše podneblje i kulturu. Bilo da živite tik uz more ili blizu šume, pokušajte da shvatite karakter te lokacije i koristite ga kao nit vodilju.
7. Varijacije boja
Priroda nije monotona, ona nudi prostranstva – od livada i gustih šuma, do planinskih vrhunaca. Imitirajući prirodu u domu, pokušajte da kreirate razne mikroprostore koji će odgovarati određenim namenama ili raspoloženjima. Stvarajući sobu koja ima mesta za stajanje i sedenje, koja je u nekim uglovima tiha, u drugima „živa”, koristeći pritom i jarke i neutralne boje za vizuelne pregrade, možete da oponašate iskustvo bivanja na otvorenom.

Izvor: Sensa/Sensa.hr