Iako deluje kao poprilično otporna biljka koju viđamo i po gradu u žardinjerama,, ruzmarin je poprilično osetljiv na hladnoću i preporuka je da se unese u kuću tokom zimskih meseci.
Ipak, potrebno mu je pokloniti pažnju i vreme jer ne važe ista pravila kao kada se biljka kupa u sunčevim zracima tokom leta.
Ruzmarin je autohtona mediteranska biljka, koja potiče iz regiona sa suvim, dobro dreniranim zemljištem i toplim temperaturama.
Umesto da dobija vlagu iz zemlje, ruzmarin je navikao da hvata vlagu iz morskog vazduha. Ako možemo da oponašamo ovu praksu, naša biljka imaće veće šanse da uspe.
1. Izaberite odgovarajuću saksiju i zemlju
Izaberite saksiju koja odgovara veličini vaše biljke. Ruzmarinu treba prostor da raste i dobro je da ga ili presađujete u veće saksije ili da obrezivanjem korena kontrolišete njegov rast.
Saksija mora da ima rupu za drenažu i drenažnu posudu. Zemlju možete pomešati sa malo pesak za bolju drenažu.Rumarin voli da ima suvo korenje i više voli da upija vlagu iz vazduha kroz svoje lišće. Pored uzgoja vaše biljke u saksiji sa drenažnim otvorom, potrebno je da preduzmete dodatni korak: dodajte sloj šljunka ili sitnog kamenja u posudu za odvodnjavanje, tako da saksija zapravo leži na površini kamenčića.Ne želite da zemlja za saksije ima kontakt sa vodom u drenažnoj posudi.
2. Svetlost
Ruzmarinu je potrebno puno sunca, bilo iznutra ili spolja. Kada je unutra, najbolje je da bude pored ossunčanog prozora.
3. Zalivanje
U zatvorenom prostoru, zalivajte zemlju svake dve nedelje (ako je zemlja suva), ali uvek držite vodu u drenažnoj posudi sa kamenjem u njoj. Pošto biljka voli da upija vlagu iz vazduha, uživaće u vodi dok isparava.
Unutrašnji vazduh je obično suvlji od spoljašnjeg vazduha. Iz tog razloga, i zato što je ruzmarin „naopaka biljka“ – voli suvo korenje, ali vlažno lišće – napunite bocu sa raspršivačem vodom i raspršite po lišću jednom ili dva puta nedeljno.
Ako vam se čini da se vaša biljka bori, možete zapravo pokriti lišće plastičnom vrećicom na neko vreme kako biste zadržali više vlage i smanjili šok od prelaska sa otvorenog na zatvoreno.
3. Đubrenje ruzmarina u zatvorenom prostoru
Za đubrenje ruzmarina možete koristiti riblje đubrivo koje je odlično zbog višeg procenta azota koji sadrži. Takođe, možete koristiri i čaj od ljuski jajeta.
Priprema čaja
Potrebno vam je 10 do 20 čistih ljusaka, a njihova količina zavisi od toga koliko jaku tečnost želite da napravite. Ljuske zgnječite i usitnite, te skuvajte u litri vode i ostavite da se hlade i odstoje u njoj 24 sata. To će dati dovoljno vremena nutrijentima iz ljuske da se infuziraju u vodu. Nakon toga je procedite i spremna je za korišćenje.
4. Obrezivanje korena
Ako je vaš ruzmarin prerastao svoju saksiju, možete orezati korenje. Nežno izvucite celu biljku iz saksije (korenje i sve). Ako korenje dodiruje stranice saksije, vreme je za orezivanje.
Koristeći oštre baštenske makaze, odrežite oko 5 cm korena sa dna i sa strane pre nego što ga presadite sa novom zemljom. Držite biljku u senci nekoliko dana dok se ne prilagodi promenama.
5. Obrezivanje svežeg ruzmarina
Možda vam se čini da je mnogo posla oko ruzmarina u zatvorenom prostoru, ali to je laka procedura kada je savladate. Osim tog, ruzmarin voli obrezivanje, tako da ćete uvek imati svežu začinsku bilju za svoja zimska jela.
(Sensa)
BONUS VIDEO: