Ojačajte IMUNITET i zaštitite se od bolesti tokom zime: evo kako se prave lekovite tinkture

Tinkture su snažni borci za zdravlje i deo su kulture naših starih koji su ih sa mnogo pažnje pripremali i koristili za lečenje raznih tegoba. Donosimo pregled koncentrisanih biljnih recepata koji nam u nadolazećem periodu mogu održati za zdravlje potrebni nivo imuniteta i pomoći u rešavanju klasičnih zimskihtegoba.

"Tinkture se obično pripremaju u meri od pet delova alkohola na jedan deo bilja. Na primer, jedan litara alkohola poput votke (sa 35 - 45 posto alkohola) dodaje se na 200 grama fino naseckanog bilja – najbolje je da bilje bude sveže, ali može biti i suvo. Bilje i votku treba staviti u dvolitarsku, sterilizovanu teglu i dobro je zatvoriti da ne propušta vazduh. Potom se tegla protrese i ostavlja na hladnom i tamnom mestu. Svakodnevno je treba protresti, ujutro i uveče“, objašnjava Neil McNulty, irski fitoterapeut, naturopat i iridolog koji živi i radi u Zagrebu.

Dužna maceracije zavisi od biljnog materijala pa, na primer, lišće treba da "odleži" 14 dana, a korenje tri ili više nedelje. Potom se mešavina dobro procedi odnosno filtrira, pa se dobijena tečnost uliva u sterilizovanu, tamnu bocu (najbolje od smeđeg stakla) sa stoper-čepom, odnosno kapaljkom. Tink­ture treba čuvati na tamnome mestu.

Većina biljnih tinktura uzima se u količinama od 2 do 5 mililitara u čaši tople vode, tri puta dnevno posle obroka. Nakon jednog do dva meseca uzimanja tinkture trebalo bi napraviti pauzu od nekoliko nedelja.

"Premda postoje uopštena pravila o izradi i primeni tinktura, svakako se najpre treba savetovati sa stručnjacima jer uporaba tinktura zapravo je vrlo individualna – zavisi od zdravstvenom stanju osobe, ali i samim biljkama. Treba tačno proceniti šta i na koji način nekome odgovara, uzimajući u obzir međudelovanje sa drugim lekovima i receptima koje osoba eventualno koristi.

Preporuka stručnjaka važna je i kad kupujete gotove tinkture, pri čemu treba pomno proveriti kvalitet i sigurnost proizvoda", ističe McNulty koji je i praktičar kineske tradicionalne medicine, sa bogatim iskustvom u integrativnim metodama lečenja.

Za zimu preporučuje sledeće biljne tinkture koje podržavaju imuni sistem i podižu energiju:

Energija iz sibirskoga ginsenga

"Osećate li se potrošeno, izgoreno, preopterećeno, tromo – ovo je prava biljka za vas. Sibirski ginseng sadrži eleuterozide, aktivne sastojke koji povećavaju otpornost organizma na svakodnevne stresore. Idealan je u slučajevima umora, niske energije, slabog apetita i blage depresije“, kaže fitoterapeut, dodajući da je tinktura od sibirskoga ginsenga pogodna i za dugotrajniju uporabu.

Preporučena dnevna doza je od 60 do 100 kapi, tri puta na dan. Započnite s manjim dozama i postupno ih povećavajte tokom sledećih nekoliko nedelja.

PageBreak

Astragalus jača disajni sistem

Astragalus obiluje imunostimulirajućim polisaharidima i flavonima. Neil McNulty preporučuje ga osobama oslabljenog imuniteta i onima koji pate od čestih infekcija disajnog sistema i lako "pokupe" grip i temperaturu. Astragalus pomaže i kod slabog apetita i olakšava probavne tegobe poput nadutosti.

Dnevna doza: 40 - 80 kapi, tri puta dnevno. Astragalus se ne sme uzimati dok je infekcija akutna – dakle, dok traje prehlada, grip, bronhitis ili upala pluća.

Sladić uravnotežuje imunitet

"U Kini je sladić prozvan kraljem biljaka. Dodaje se u mnoge biljne formulacije jer ima antivirusna, antihistaminska, antioksidacijska, antiupalna, imunomodulacijska i umirujuća svojstva. Pogodan je za sve upale disajnog i probavnog sistema kada su prisutne suvoća, crvenilo i iritacija", navodi fitoterapeut. Sladić takođe pomaže kod "adrenalinskog" umora, koji je posledica preopterećenosti nadbubrežnih žlezda – najčešće zbog savremenog, ubrzanog načina življenja – a simptomi su iscrpljenost, razdražljivost, povišen nivo kortizola (tzv. stresnog hormona) i šećera u krvi, apa sklonost prehladama.

McNulty preporučuje 10 - 12 kapi tinkture od sladića, u toploj vodi, tri puta dnevno pre obroka. Ovu tinkturu ne smeju dugo koristiti osobe koje imaju hroničnu hipertenziju, tj. povišeni krvni pritisak.

Zova pobeđuje grip

"Zova zaslužuje počasno mesto u kućnoj apoteci jer to je jedna od najboljih biljaka za prevenciju i lečenje prehlade i gripa. Ima snažna antivirusna svojstva i olakšava izbacivanje nakupljene sluzi, pa izvrsno ublažava upale u nosu, grlu i dušniku", ističe fitoterapeut.

Tinktura od zovinih bobica može se uzimati u količini od 3 do 5 mililitara, u toploj vodi, tri puta dnevno pre obroka.

Kod infekcija gornjeg disajnog sistema odlično pomaže i sirup od bazginih bobica (tri puta dnevno po jedna kašičica) i čaj od zovinih cvetova (2 kašičice bilja pripravljenog u šolji vrele vode, od tri do pet puta dnevno).

Moćne kombinacije biljaka

Iako već i ekstrakt jedne biljke, odnosno jedna tinktura, može biti vrlo delotvorna, najbolji rezultati postižu se usklađivanjem više biljnih recepata.

"Za zimsko jačanje imuniteta preporučujem kombinaciju u kojoj su tinkture sibirskoga ginsenga i astragalusa, kordiceps u kapsulama, suplementi vitamina C (s bioflavonoidima) i vitamina D, te čajevi od koprive, bazge (cveta i bobica), ružinih latica i đumbira", navodi McNulty.

Uz to je poželjno jesti obilje supa i variva sa korenastim povrćem i obogatiti jelovnik plavim, crvenim, ljubičastim i zelenim lisnatim povrćem, kao i žitaricama poput ječma, heljde i kvinoje. Od začina McNulty ističe kim, odnosno kumin, te beli luk, kajenski biber i kurkumu.

Dakle, svojevrstan čarobni recept za tinkture nije samo njihova pravilna ekstrakcija, nego i balans sa drugim komplementarnim receptima i ishranom – dobitna je to kombinacija za prijatno "prezimljavanje" sa obiljem zdrave energije.

Izvor: Sensa.hr