Da li ste kolibri, sova ili ševa: sazanjte koji je vaš hronotip i šta govori o vašem zdravlju

Unutar svakog od nas postoji genetski određen sat. Ne možete da ga navijete, ne možete da čujete otkucaje, ali i te kako primetite njegove efekte.

Tri grupe ljudi, uključujući i njihove ekstreme na kraju hronotipske skale – dakle oni koji ostaju budni do kasno, oni koji se bude rano i oni negde između – čine ono što se zove hronotipovi ili vremenski tipovi.

Za većinu nas, odnosno nekih 50-60% ljudi, taj unutrašnji sat, nazvan još cirkadijanski ritam, je postavljen na ciklus koji je blizu 24 sata, pa prirodno težimo jutarnjem tipu. Oko četvrtine stanovništva ima cirkadijanski ritam koji traje duže od 24 sata, što uzrokuje da ti ljudi žele da ostanu budni do kasno, a neki, kako kažu naučnici koji su sprovodili ova istraživanja – i "vampirski" kasno. Poslednja četvrtina stanovništva ima cirkadijanski ritam koji je kraći od 24 sata, što uzrokuje da se ti ljudi bude vrlo rano, a neki i pre izlaska sunca.

Naučnici su ispitali ćelije volontera i utvrdili da su večernji hronotipovi skloni takvom ponašanju zbog aktivnosti u genima koje doprinose tome da san nastupi kasnije, nudeći još jedan dokaz da poriv da ostanu budni do kasno, nije izbor načina života, već da živi u našem DNK.

Neko koga obično nazivamo "jutarnja osoba" je, u naučnoj literaturi, ekstremni jutarnji hronotip ili "ševa", dok je "noćna ptica" ekstremni noćni hronotip ili "sova", a u šali i "vampir".

"Većina ljudi se nalazi negde u sredini, oni su neutralni hronotip – "kolibri", uglavnom mogu da ustanu kada je svetlo i počnu da se "gase" kada pada mrak", kaže Frederik M. Braun, doktor nauka, profesor psihologije i direktor laboratorije koje proučava ritmove ljudskog ponašanja na Univerzitetu Pen Stejt (SAD).

Uznemirujuće ispovesti mesečara: Uzela sam nož, sledećeg jutra se ničega nisam sećala!

Hronotipska skala:

1. jaki večernji hronotip – "sova" ili "vampir"

2. srednji hronotip – umereno večernji "kolibri"

3. srednji hronotip – umereno jutarnji "kolibri"

4. jaki jutarnji hronotip – "ševa"

"Za osobe na kraju skale je mnogo teže da promene navike spavanja. U nekim slučajevima, ekstremne jutarnje ptice će da se probude pre nego što izađe sunce", kaže Braun. "Njihov unutrašnjisat je rekao – dovoljno si spavao, možeš da ustaneš, bez obzira na to što se alarm nije upalio niti je sunce izašlo".

Ograničavanje veštačkog svetla noću i izlaganje prirodnoj svetlosti u jutarnjim satima može da pomogne "sovama" u pomaku ciklusa spavanja.

S godinama, naš hronotip se pomalo i menja. "Adolescenti su češće večernji tipovi", kaže Braun. Ukupno vreme spavanja se skraćuje kako starimo, stariji ljudi gravitiraju prema "ševama".

Hronotip i zdravlje

Spavanje koje nije u skladu s urođenim sklonostima može da bude štetno za vaše zdravlje, a posebno za "sove", koje imaju tendenciju da najviše budu u raskoraku s tipičnim rasporedom rada. Istraživanje sprovedeno od strane Nacionalnog instituta za zdravlje otkriva da su gojazne odrasle osobe večernjeg hronotipa sklone da jedu veće obroke, da razviju apneju za vreme spavanja i da imaju viši nivo hormona stresa i niži nivo HDL ili "dobrog" holesterola od gojaznih osoba s drugim hronotipom. "Njihov hronotip može takođe i da doprinese debljanju", kaže Roenberg.

Istraživanja su pokazala da neusklađenost između hronotipa i dnevnog rasporeda, povećava rizik za gojaznost za oko 33 odsto. U studiji objavljenoj u junu u Hronobiologija Internešnl, noćni hronotip je dobio više na težini tokom brucoških godina na fakultetu, nego ostali studenti.

Druga studija je utvrdila da "pojedinci koji imaju sklonost da obavljaju svoje dnevne aktivnosti u večernjim satima – su skloni depresiji više nego jutarnji hronotipovi". Naučnici u Nemačkoj su skenirali mozgove mladih muškaraca i utvrdili da je bela materija, koja nosi i pojačava signale između neurona, bila manje kohezivna u određenim delovima mozga kod večernjih hronotipova.

"To bi moglo da čini njihov mozak manje efikasnim", kaže Džesika Rozenberg, istraživač na Institutu za neurologiju i medicinu u Jilihu (Nemačka) i jedna od autora studije, iako je, ističe, "to nemoguće reći jer se ne zna da li je nedostatak sna prouzrokovao promene na mozgu ili obrnuto".

PageBreak

Malo je ljudi koji imaju privilegiju da organizuju svoje živote u skladu s hronotipom. "Ako ne možete da uverite svog šefa da vaš telesni sat zahteva kasniji početak radnog vremena, razmislite o tome da budete što više napolju, na vazduhu i svetlu”, kaže Roenberg. Izlaganje suncu podstiče sve hronotipove da ranije legnu.

"Takođe, radujte se kraju letnjeg računanja vremena. Letnjeo računanje vremena obično ometa san svim hronotipovima", kaže on. "Svako spava bolje kada to završi."

Prednosti jutarnjih hronotipova

Istraživanje takođe ukazuje da su jutarnji tipovi srećniji i produktivniji. Evo 7 stvari koje razlikuju jutarnje tipove od ostalih hronotipova:

1. Srećniji su

Jutarnji tip će verovatno da ima "sunčanije" raspoloženje nego noćna ptica. Otkriveno je da su i mlađe i starije osobe jutarnjeg hronotipa povezane s većim iskustvom pozitivnih emocija. Jutarnje ptice se takođe osećaju i opisuju sebe kao zdravije (za razliku od ostalih). Postoje dva moguća obašnjenja zašto. Noćne ptice mogu da se opišu kao manje srećni ljudi jer je tipični jutarnji raspored rada mnogo teži za njih. Ili je razlog sreće jutarnjih tipova veća izloženost prirodnom svetlu, koje je veliki podizač raspoloženja.

2. Dobijaju bolje ocene

2008. godine je sprovedena studija kod studenata na Univerzitetu Teksas. Studenti koji su identifikovani kao jutarnji tipovi su imali bolje ocene od svojih vršnjaka "sova", preneo je WebMD. Takvi rezultati su verovatno zbog obrasca ponašanja kod jutarnjih ljudi: "Idu na spavanje ranije, ne učestvuju mnogo u noćnim aktivnostima, bude se ranije kako bi sigurno došli na vreme", kaže istraživač Danijel Džej Tejlor, doktor nauka, docent psihologije na Univerzitetu Severni Teksas.

3. Ne odlažu alarm

Njima ne treba snooze na budilniku!

"Jutarnja osoba se obično budi vrlo brzo", kaže Braun, "spremna za visoki nivo aktivnosti vrlo brzo." Jutarnji tipovi pokazuju puno energije i radosti u jutarnjim satima.

4. Oni su produktivniji – iznenađenje, iznenađenje – u jutarnjim satima

Jutarnja ptica se brzo rešila jutarnjeg bunila, rano rani, možda ode na džogiranje, skuva doručak i pošalje desetak mejlova. Pogotovo kada je reč o bilo čemu što je više "intelektualno izazovno", jutarnji tipovi vole da planiraju aktivnosti ranije tokom dana.

5. Odgovorniji su

Na spektru ličnosti, jutarnji tipovi su više savesni i efikasniji, organizovani i orijentisani na ciljeve, i obraćaju više pažnje na detalje. Oni mogu čak da budu budniji, pozitivniji. Savesnost može da se objasni time što ti ljudi planiraju unapred i deluju više proaktivno kada su suočeni s problemom.

6. Imaju niži rizik za depresiju

Nekoliko studija pokazalo je povezanost između želje za bdenjem do kasno u noć i veće stope depresije. "Jutarnji ljudi su ti koji su odredili pravila za društvo", kaže Braun. "Večernji ljudi nisu toliko imali taj izbor", kaže on, "i često idu kroz život hronično neispavani. Samo to je dovoljno da postavi fizičko i mentalno zdravlje takve osobe u opasnost."

7. Psihički su zdraviji i stabilniji

U istraživanju 2013., jutarnji tipovi ređe poseduju "Tamno trojstvo", odnosno tri negativne osobine ličnosti poput narcizma, makijavelizma (visoko manipulativne osobe) i psihopatskog ponašanja.

Izvor: Atma.hr