Odrastanje u nedostatku ljubavi: ove osobe se tokom života suočavaju sa 4 velike teškoće

Iskustva koja doživljavamo kao deca (posebno ona do 3. godine) ostaju sa nama u odraslom dobu. Ako rastemo sa nedostatkom ljubavi i podrške, emocionalno se zatvaramo i distanciramo od ljudi u veri da ćemo se tako zaštititi od bola. Emocionalne rane ostaju i nesvesno utiču na nas čitav život... sve dok ih ne osvestimo i otpustimo i tako prevladamo.

Anksioznost je najčešća psihička bolest u SAD-u i ima specifičnu vezu sa odrastanjem u disfunkcionalnoj porodici. Ako ste bili kao deca svedoci iskorištavanja, ili ga doživljavali, bilo puno sami i usamljeni, ako vam nisu dopuštali istraživanje novih stvari, da budete kreativni i znatiželjni, ili ste bili kažnjeni ako u nečemu niste uspeli... Posledica je često anksioznost u odraslom periodu.

2. Poteškoće u komunikaciji i interakciji sa drugima

Manjak ljubavi pokazuje se takođe u poteškoćama u komunikaciji i fizičkom kontaktu. Teško izražavate osećanja i misli, nije vam lako zagrliti ljude ili izbegavate telesni kontakt. Naučili ste, naime, ljude ne puštati blizu sebe da vas ne bi povredili. Teškoće se takođe ogledaju u niskom samopoštovanju, nedostatku poverenja i strahu od gubitka.

3. Sumnje

Ako ste stvari videli drugačije od svojih roditelja, ako su vas optuživali da ste napravili nešto što niste, ako ste bili kažnjeni za nešto što niste učinili ili su poricali događaj za koji znate da se dogodio... Verovatno sumnjate u realnost, u sebe, svoja osećanja, misli i intuiciju. Teško određujete šta je ispravno, odnosno, šta je istina, a šta ne.

4. Snažan unutrašnji kritičar

Ako niste odrasli sa dovoljno ljubavi, podrške i emocionalne povezanosti, teže ćete u životu izgraditi samopouzdanje. Ako su vas iskorišćavali, ako su vam govorili ili davali osećaj da niste dovoljno vredni kao dete, posledica lako može biti nisko samopoštovanje i vrlo kritičan unutrašnji glas, koji se javlja u školi, na poslu, u odnosima... Često i u različitim područjima života imate osećaj da niste dovoljno dobri ili vredni.

Premostite te poteškoće i vratite svoju unutrašnju moć. Nikad ne okrivljujte roditelje i ne zamerajte. Savršenih roditelja nema i svako griješi i iz toga uči, to zna svako ko ima decu. Možda su bili nezreli i ponašali se neprimereno, a željeli su dobro, zato im oprostite. Osvestite njihove greške i dela koja nisu bila dobra i ne ponavljajte ih.

Izvor: Sensa.hr