U svojoj petogodišnjoj lifecoach praksi, radeći sa devojkama kojima je dijagnostikovana anoreksija ili bulimija, utvrdila sam da je jedan od ključnih uzroka njihovog poremećaja ishrane bio isti kod svih - loš odnos ili komunikacija sa ocem, bez bliskosti, a to sam zaključila analizirajući uzroke bolesti svih slučajeva. U početku, ova činjenica je bila iznenađujuća za mene. Kasnije, potvrđivale su je sve klijentkinje sa kojima sam radila. Komunikacija i odnosi sa njihovim očevima su bili poremećeni na različite načine.

Neki očevi su bili perfekcionisti i sve što su one radile nije bilo dovoljno dobro. Drugi su imali velika očekivanja, koja one nisu mogle ispuniti. Pojedini očevi nisu ispoljavali svoju ljubav i emocije na pravi način i osećale su se nevoljeno. U nekim slučajevima uzrok je bio potpuni prekid komunikacije sa ocem nekoliko godina. Neke devojke su bile zapostavljene u odnosu na tatinu decu iz drugih brakova. Druge su bile prezaštićene, nisu želele da odrastu i preuzmu odgovornost za sopstveni život. Neki očevi su bili alkoholičari, nasilni ili agresivni često izražavajući nezadovoljstvo onim što devojčica postiže. Omalovažavali su njen izgled i sposobnosti, upoređujući je stalno sa mnogo boljim, lepšim, uspešnijim...

Ovo je kod devojčica uzrokovalo nesigurnost, potrebu za skretanjem pažnje na sebe, osećaj krivice, uznemirenosti, straha od odrastanja, preuzimanja odgovornosti i osećaj inferiornosti. Formirale su negativna uverenja o sebi: "nisam dovoljno dobra i vredna", "ne zaslužujem ljubav", "kriva sam", "ja sam greška", "bezvredna masa"... Često su hranom "punile prazninu" u telu, jer je hrana "lek za dušu". Ona im je davala osećaje koji su im nedostajali. Istovremeno, bila je i najveća opasnost za njih.

PageBreak

Efikasno protiv bulimije i anoreksije

Ovi poremećaji u ishrani su psihijatrijske prirode, a uzroci mogu biti traume iz detinjstva, odbijanje odrastanja i seksualnosti, prezaštićenost ili zanemarenost od strane roditelja, psihoze, poremećaji ličnosti, veliki pritisak okoline, neprilagođenost ili nezadovoljstvom vlastitim izgledom i sobom u celini. Sve devojke, izuzev jedne, bile su na višegodišnjem lečenju kod psihijatra ili endokrinologa, uz povremene hospitalizacije, što je dovodilo do povremenih poboljšanja, ali ne i do izlečenja. Neke su pokušale i suicid.

Na početku našeg rada većina je bila uzdržana, nepoverljiva, opsednuta izgledom, hranom, težinom, manipulativna, demotivisana, besna, plačljiva, sa čestim promenama raspoloženja i jakim izražavanjem negativnih emocija. Za razliku od medicinskih metoda, koje leče posledice bolesti i simptomatologiju, osim u slučaju akutne upale ili hirurškog zahvata kada se otklanja uzrok, u koučingu se radi na utvrđivanju tačnog uzroka i njegovom otklanjanju. Uzroci su najčešće negativni stresogeni faktori (doživljaji, emocije, odnosi sa ljudima, uverenja) koji su ostali nerazgrađeni u podsvesnom.

Ovo "mentalno đubre" čini "psihosomatske uzroke" različitih bolesti, simptomatologije i utiče na promenu karakternih osobina ličnosti. Razgrađuje se i otklanja naizmeničnom stimulacijom hemisfera mozga (vizuelno, auditivno, kinestetički) u kratkom vremenskom periodu, nakon čega nestaje i prateća simptomatologija. U procesu rada prvo se utvrđuje uzrok bolesti, potom se on razgrađuje. Nakon toga, različitim tehnikama NLP-a ruše se sinapsičke strukture lošeg automatizovanog ponašanja, napravljene u mozgu. Kada se završi razgradnja svih negativnih faktora i činilaca vezanih za bolest, razvijaju se i osnažuju pozitivne emocije i lični resursi. Implementiraju se u podsvest novi načini ponašanja i strategije kojima se postiže željeni cilj. Pored wingwavea u radu sa njima primenjivala sam različite metode, kao što su kvantna harmonizacija, magic words, reiki, kao i razne NLP tehnike i alate, kako bismo postigli ove ciljeve.

Koučing je razgradio negativne uzroke anoreksije i bulimije i ulio devojkama pokretačku snagu za oslobađanje i stavljanje u funkciju svih njihovih potencijala i motivaciju da ostvare promenu koja je vodila ka uspehu. Njihov fokus više nije bio na hrani, šta će, koliko i čega pojesti, već na drugim stvarima u životu. Vratile su se normalnim aktivnostima, osnažilo im se samopouzdanje i motivacija. Postigle su bolji nivo komunikacije sa svojim očevima ili su promenile ugao posmatranja njihovog odnosa, a time i svoje stanje i osećanja. Uspostavljanjem balansa, proširenjem svesnosti i emocionalnom stabilnošću postale su srećnije, motivisanije i uspešnije. Omogućeno im je da značajno unaprede kvalitet sopstvenog života i steknu osećaj da su zdrave.