Tranzitni Saturn u Strelcu: konačno pripadanje sebi

Tranzitni Saturn u Strelcu (23.12.2014. - 20.12.2017. )

„Prvo ćete morati da naučite kako da budete potpuno prazni. Bez snova, bez ideja, bez uvida u sledeći sekund. Prazni kao stari podrum, kao čelični kavez, kao mračna komora. Hodnici kojima šetate neće biti tlo pred vama niti trotoar, biće to hodnik u vama u koji nikad niste ulazili, tlo kojim nikad niste koračali, zidovi koje nikad niste dotakli. Strahovi, delovi vas koje ste zabetonirali. Vrištaće svaki kutak vašeg tela, uma, srca, duše. Svaka kap krvi želeće da poleti iz vena.Tren kad čujete sebe, svoje želje, svoj put, biće tren kad ćete shvatiti da ste živi. Da imate svoje potrebe, svoje izbore, svoj put. Koliko ima mrtvaca u vama, a nigde živih? Na groblja se ide, ali tamo se ne Živi."

Sada kao mala deca, nanovo rođeni, učimo svaki korak ispočetka. Da otvorimo oči. Da otvorimo pogled na svet. Da verujemo ponovo kao da prvi put verujemo. Da koračamo bez straha. Da mislimo bez težine. Da ponovo gradimo sve što je srušeno. I da naučimo da letimo. Svi su počeci kao i krajevi isti. Setite se toga svaki puta kada kretanje bude izgledalo preteško. Kako pronaći Sebe u toj katastrofi, oluji ratova, u tom izbačenom mulju. Gde se tražiti? Kuda otići? Šta prepoznati? Kako ponovno disati?

Šta nam donosi Venera u Raku: "Deo koji nam nedostaje..."

Saturn u Strelcu priča je o vrednostima. O nekom novom putovanju, sa novim i starim Ja. O nekim novim lekcijama i iskušenjima. O trudu. Pre svega, o verovanju. U sebe. U druge. Razočaralo nas je sve što nas je moglo razočarati. Goreli smo i kada se nije moglo goreti. Plakali i kad u nama nije bilo snage ni za šta. Klecali, padali, rastapali se. Gubili se po odajama nekih tuđih života. Rascepili se kao da nikad više nećemo osećati. A opet... dogodi se. Neko ulije tu snagu. Neko vrati taj osmeh. Neko pruži ruku. Neko ispuni prazninu. Neko pokaže da možemo bolje i vrednije.

Sada je vreme da nas zagrli neka večnost, srećnija i bolja. Da se isplate "u zlatu" svi trenuci nemoći. Da podignemo glavu i zasluženo pogledamo u Oči. Jer nešto nam dolazi. Daleko stvarnije i bolje.

Vreme je da se naučimo zdravom egoizmu, nakon što smo prepešačili 9 krugova pakla. Da verujemo u sebe, jer to nije ničiji tuđi posao. Da se dignemo na tron jer smo zaboravili kako je to biti sam sebi najbitniji. Da dozvolimo da nas vole i hvale, da cene našu prisutnost. Da budemo deo svega što smo ikada želeli da budemo.

Period Jupitera u znaku Device ponovo nas je nagnao da se bavimo pomaganjima. Drugima. Opet da budemo nečija štaka za siguran hod i nečiji poslednji atom snage. Opet da hranimo sve osim sebe. Opet da divljinu zamenimo svakodnevnicom. I budemo nečija Pepeljuga.

Tek sa Jupiterom u Vagi, neke Pepeljuge obuju izgubljene cipelice. Probude šarm u sebi. Vole i budu voljene. Opet odnose dovode do maksimuma, samo sad onog pozitivnog. Stapanje kao da smo oduvek postojali. Opet je trijumf ljubavi i trijumf života. Iskočiće svaka zmija iz svoje košuljice. I svaka žaba moći će da postane princ. I opet verujemo u pravdu i dobrotu. I posebni smo. I svoji. I delimo sebe u pripadanju Njemu. I znamo konačno, kada stanemo na čvrsto tlo, da nas neko negde, drži. Sasvim sigurne. U najdubljoj veziji svog postojanja - u Sebi.

Odbacićemo sve one koji nas ne mogu sakupiti ni sastavljene i disati među onima - potpuno svojima. Dok koža nabrekla ne raspukne svoje niti i dok želje nikad ne istroše svoju stvarnost. I dok negde, na zaspemo sigurni. Potpuno sigurni u Pripadanje.

Ispod nekog drugog neba, Zvezde izgledaju drugačije. Više su naše nego što će ikad biti.

Imati Sebe u Meni, mora da je dobro.

Biće.

Astrolog: Astro Aisha