Mesečeva eklipsa u Vagi od 23. marta 2016. godine, uticaj 2 meseca.

Da li grešim ako stavim sve pod pritisak? Da se dam nekome ili zatvorim svoja vrata? Ili da utopim svoje sene, da ih utopim bar još jednom?

Mesečeva eklipsa na 3* znaka Vage deluje kao prostranstvo tišina. Ne događa se ništa, barem ne toliko važno. Još jednom prekoračimo teret koji guramo napred. Sasvim obični ljudi, sasvim obične ljubavi. Kotrljamo se. Baš kao i uvek. Misleći da prolazi još samo jedan dan.

Mesec u Vagi stavlja naznake na partnerstva, odnose, veze, međuljudske odnose, pravne stvari. I pomalo tiho nas dočekuje, bez nekog prevelikog teatra. Mislimo kako se ništa nije promenilo i mislimo da i neće. Jer tu smo. Svakoga dana ustajemo sa gladnom željom da budemo deo sebe. I jedemo se. Međusobno. Ukus naše kože modri pod usnama. Da li izjedanje nas samih ume da bude tako nečujno?

Tajne vašeg horoskopskog znaka: zabavna, neustrašiva i strastvena žena Ovan...

Dogodio se tek poneki potres. Tek poneka svađa. Tek poneki rastanak. Bili smo deo tek poneke priče u kojima postajemo svedoci nekih narušenih međuljudskih odnosa. Posvađali smo se. Ne krajno. Dovoljno da mislimo da je Mesec ispunio svoju svrhu. Metež. Nerazumevanja. Stakla naših misli pucala su samo jednom. I nikad nismo prebrojali te komade. Nastavili smo dalje.

PageBreak

Kakav su spoj Venera i Saturn

Pravni okviri još jednom su dokazali da to i nisu. Zbunjujuća lica čoveka koji je mislio da će na kraju sve ipak biti dobro. Neke žalosne tuge u očima onih koji su verovali u bolje sutra. Život se dogodio u trenutku. Nepravda i pravda, tek poluzadovoljene. Osudiše mnogo ljudi, ali ni jednu ideju. I zbog toga krećemo dalje. Suočeni s nemirima oko nas. Praveći se da nisu naši.

Neka je istina proparala nebo ovih dana, ali nismo bili spremni da čujemo. Reči su izrečene pa okovane. Rešenja koja čekamo, sve sporije stižu. Ali dolaze. I biti će dobra. Onoliko koliko mogu biti. Jer opet imamo u ruci jedan zaživljeni papir, ali ne ideju. U idejama smo odavno zakazali. Naše pravde mere se samo pečatima i presudama, ali ne i delima. Još uvek spremno govorimo protiv sukoba, zagovarajući druge. I vrtimo se u krugu. Očekujući da nam neko drugi kaže što je.

Mesec u Vagi u opoziciji sa Merkurom u Ovnu. Ako kažemo svoje misli, bojimo se da ćemo naštetiti onome što imamo. Ali ovog puta ćutanje ne ume da bude progutano. Trzamo se o delove svojih reči. Nespretno, drsko, jasno i prodorno. Brzopleto. I to nas vodi u raskorak sa svime što imamo. A ni možda nemamo ništa.
Venera u Ribama u svojoj egzaltaciji kao da sanja neke svoje nedovršene priče. Neke, trenutno, nemoguće scenarije. Zanesena, pita se kako bi moglo biti. Jer nadanja se bude. Njih ne možemo da umirimo. Saturn iz Strelca kvadrira Veneru. Ta večna priča o nikad završenoj emociji. Ispričana i prepričana hiljadu puta. Ta karmička nit koja uvek poveže nepovezivo. Pa boli. Bole odmaci i želja da se spoji. Bole rastajanja koja su neimovna. Bole nikad neprežaljene ljubavi.

Pa dah realnosti sada okopni telo. Vrati nas u zrelost. U razmišljanja. Pa ozbiljno provlačimo svoje sene kroz memoare prošlosti.

- Negde postoji neka emocija koja je zapela, kao dah u grlu. I što god udahnemo, ima ukus prašine. Koliko smo zidova mogli da podignemo, samo da smo ih spustili? Koliko smo vremena mogli da imamo, samo da smo dopustili? Kolika smo lutanja prepustili večnosti.

Hrabri Ovan, nestalni Blizanci: astrološki vodič kroz vrline i mane horoskopskih znakova...

I evo povratka. Traže vas. Znajući šta ste mogli da date. I kao u svakom kvadratu Venere i Saturna, čekamo nečija sazrevanja. Pa i svoja. Ljudi nisu uvek spremni na ista iskustva, zato se i razilaze. Ali ljudi i sazrevaju, zato se i spajaju ponekad u nekim drugim vremenima. Što ste nekada umeli da pružite, sada dobija cenu. Vraća vam se. Šta niste umeli da date, sada morate dati. I karma ponovno zatvara svoj ciklički krug. Njoj ste jedinoj dužni da služite.

Venera sa Saturnom podstiče još jednom naše vrednosti. Preispitujemo ljubav prema sebi. To najvažnije voljenje u životu, kojeg često nismo naučili. Naše kosti drhte od voljenja nekog sebe. Izaći iz okvira svojih patnji i boli, svoje nesigurnosti, boli kao lomljenje, kao raspadanje, kao udarci koje smo bili spremni trpeti. Ali više ne moramo. Naučeni da nosimo svoje ožiljke, naučeni da više ne moramo ništa. Baš ništa. I ne postoje zameranja jer imali bi štošta za zameriti. Pa ćutimo. Nismo svi rođeni da budemo tu u isto vreme. Niti da živimo iste stvarnosti. Niti da osećamo istu snagu emocija. Neki to umiju više, a neki nikada ne uspiju.

Bole nas odsutnosti u kojima nismo. I one u kojima se nismo usudili da budemo. I te tišine. Ta sagorevanja u mraku. To povlačenje od života i od ljudi. Ta svaka naša potreba za osamostaljenjem. To nerazumevanje okoline, sve nas dovodi do saznanja da nam ti isti ljudi više nisu potrebni. I krećemo dalje. Nešto što je bilo teret, sada je samo jedan korak prema napred.

Ta padanja, više nisu padanja, to su nokauti u ekstazu. Jer tu smo. Zagrljeni večnošću koja ume trajati. I pitamo se: da li je vredelo išta? Da. Prepoznajemo se.
Zar nije u tome sav naš svet?



Astrolog: Sanja Paraminski - Astro Aisha