Pravoslavni vernici obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Krstitelju tri puta godišnje - Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januara) i Rođenje svetog Jovana (7. jul). Jovanjdan koji se proslavlja 20. januara jedna je od češćih krsnih slava u Srbiji. 11. septembra proslavlja se praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, koji se još naziva i JesenjiSveti Jovan.
Sveti Jovan spada među najpoštovanije svetitelje i primer je čvrste volje, pravičnosti i poštenja. Zatočen je u tamnici kada je javno govorio protiv razvrata rimskog društva i kritikovao cara Iroda koji je bratu preoteo ženu Irodijadu. Prema jevanđeljskim spisima Irodijadina ćerka Soloma plesala je pred Irodom, a on joj je rekao da će joj dati sve što poželi, na nagovor svoje majke tražila je glavnu Svetog Jovana Krstitelja.
Prema svetim spisima smrt Svetog Jovana dogodila se pred Pashu, a praznuje se 11. septembra kada je osvećena crkva koja je podignuta na njegovom grobu u Sevastiji. Podigli su je car Konstantin i carica Jelena.
Ovaj praznik spada u velike hrišćanske praznike i glavni običaj je nikako ne treba raditi teške poslove u kući i u polju, već da dan treba provesti sa porodicom u miru i molitvi. Običaj je da se ne rade teški fizički polsovi, kao da se ne jede i ne pije ništa što je crvene boje. Postoji staro verovanje da ne treba uzimati nož u ruke. Dan je obeležen crvenim slovom u kalendaru, a pravilo je da se na ovaj praznik posti na ulju.
Izvor: Sensa