Od ranog detinjstva su nas učili da u životu ne postoje samo naša prava, već i obaveze i odgovornosti – a mnogo više tih drugih. Problem je u tome što je značajan deo ovih obaveza uvek bio usmeren na brigu ne o sebi, već o drugoj osobi: pomaganje, čak i ako se ne traži, prepuštanje, čak i ako treba, itd. "Šta će drugi reći" misao je koja nas na kraju proganja od detinjstva do kraja života.
Takvo ponašanje predstavlja kršenje ličnih granica. Štaviše, počinje najbezazlenijim frazama, koje su osmišljene da pokažu koliko ste lepo vaspitana osoba, a u stvarnosti vas u većini situacija obezvređuju i snižavaju vaše samopoštovanje.
A to su sledeći izrazi:
1. „Dozvolite mi...“
„Molim vas, samo da vas obiđem“ ili „Mogu li da prođem“ kažemo prolazniku koji polako ide napred. „Mogu li da uđem?" pitamo se dok se stiskamo između ljudi u autobusu do izlaza. Hajde sada logično da razmislimo: ko vam možda neće dozvoliti da preduzmete ove radnje? Ako vam odgovore: „Ne možete!“, da li ćete zaista propustiti stanicu ili ćete zaostati za onima ispred?
U stvari, takvim „zahtevima“ izražavate sumnju u sebe. Niko ne predlaže tiho guranje, ali naučite da svoje potrebe izrazite rečima bez demonstriranja sopstvenih slabosti. Naučite da kažete: „Moram da prođem, sklonite se, molim vas."
2. „Nema na čemu“
Ovo je najpopularniji odgovor na iskreno hvala. Ispada da vi – svesno ili ne – obezvređujete svoje postupke, rad, pomoć. Zapamtite: ako vam se zahvaljuje, to znači da postoji razlog za to. Najbolji odgovor: Bilo mi je drago ili rado sam pomogao, uživao sam u radu sa vama.
3. „Da li vas uznemiravam?“
Još jedno potpuno nelogično pitanje. Ako vidite da je osoba zauzeta nečim, onda je u svakom slučaju uznemiravate. Kakav odgovor očekujete u tom slučaju? Ako iskreno kaže, da, sada je nezgodno komunicirati, to bi vas moglo uvrediti, jer ste već raspoloženi za komunikaciju. Ako vam uzme slobodno od posla, i dalje će misliti da ste mu skrenuli pažnju sa nečeg važnog. Bolje je da pitate da li je zgodno da sagovornik sada provede neko vreme sa vama ili da se dogovorite kada možete da razgovarate o važnim pitanjima.
4. „Da li biste mogli?“
Ne bi trebalo započinjati zahteve pitanjem na koje odgovor možda neće biti ono što očekujete. Nema potrebe da unapred pripremate sebe i svog sagovornika na odbijanje „Možete li da pomognete/ idite/ uradite...”.
BONUS VIDEO: