Svet se brzo menja, pun je izazova i sukoba, pa nas često ostavlja bez kompasa. Zato su nam potrebne mudre misli, a baš na današnji dan - 9. oktobra - rođen je Ivo Andrić, jedan od naših najvećih književnika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost i neumorni istraživač ljudske duše. Njegova dela otkrivaju njegovu duboku svest o prolaznosti vremena, večnom traganju za smislom i ljudskim vrednostima.
Rođen 1892. godine u Bosni i Hercegovini, Andrić je odrastao na prostoru u kojem su se sudarale kulture, vere i istorijski prevrati, što je uveliko oblikovalo njegov pogled na svet i književni izraz.
Andrić nije samo pisac velikih romana poput „Na Drini ćuprija“, „Travnička kronika“ ili „Gospođica“, već i mislilac čije su reči odjekivale u vezi sa dubljim pitanjima života. Njegove reči otkrivaju mudrost koja nadilazi književnost i ulazi u sferu duhovnosti i ljudskih vrednosti.
Andrićeve misli postaju sve relevantnije. Ali kroz Andrićevu mudrost učimo kako je prava snaga u prihvatanju vlastitih ograničenja, traženju ravnoteže između spoljnog i unutrašnjeg sveta, kao i u stvaranju smisla kroz mir i promišljanje.
- „Ne mogu ja - kaže - dobri čoveče, ozdraviti, jer ja i nisam bolestan, nego sam ovakav, a od sebe se ne može ozdraviti.”
- „Tako obično biva. Oni koje želimo da vidimo ne dolaze u časovima kad na njih mislimo i kad ih najviše očekujemo, a pojavljuju se u nekom trenutku kad smo mislima najdalje od njih. I našoj radosti zbog ponovnog viđenja tada treba malo vremena da se digne s dna, gde je potisnuta, i pojavi na površini.”
- „Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja.”
- „Biti čovek, rođen bez svoga znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke, svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati i svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek”
- „Toliko je u životu bilo stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.“
- „Nikada više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice mi boje život. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još poneku šetnju između očekivanog i neplaniranog.”
- „Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga promatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.“
- „Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.“
- „Dobrota je u ovom svetu golo siroče.“
- „Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.“
- „Takav je život da čovek često mora da se stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbliži.“
- „Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.“
- „Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.“
- „Čovek je najjači kad ostane sam sa svojom patnjom. Kad je prisiljen tražiti u sebi i oko sebe ono što ne nalazi u svetu ljudi.“
- „Pravi čovek je onaj koji u tišini svog života stvara unutrašnji sklad, a ne onaj koji galami i pokazuje svoju snagu.“
- „Sve teče, sve prolazi, sve se menja – osim jedne stvari: čovekove potrebe za dušom, za nečim višim od njega samog.“
- „U svakoj patnji, u svakom gubitku, postoji seme mudrosti koje nam život daruje, i samo od nas zavisi hoćemo li ga prepoznati.“
Sensa
BONUS VIDEO: