Iz strasti se rađaju najbolje ideje i projekti. O tome nam govori i naša sagovornica Milena Vujičić koja će ove godine 26. aprila u Dorćol Platzu predstaviti festival dokumentarnog filma Mountins on stage. Ovaj jedinstveni događaj će za vas biti pun pogodak ako se već bavite hajkingom ili planinarenjem, biće i prava motivacija za sve one koji traže način da više vremena provode u prirodi.
Odakle ljubav prema prirodi i sta te inspirisalo baš na planinarenje i hajking?
Verujem da ljubav prema prirodi sva živa bića iskonski imaju, jer smo iz nje svi potekli, ona nam udiše Život. Pitanje je samo koliko se svaka individua udalji ili jpribliži prirodi tokom života iz različitih razloga. Dete u meni odavno voli prirodu - sećam se detinjstva, kad god sam boravila u prirodi, osećala sam se kao “svoj na svome”, opušteno, u izobilju. Planinarenje je za mene povratak u suštinu i jednostavnost života, povezivanje sa ljudima sličnih životnih vrednosti, a u tome leži lepota, osećaj zahvalnostii ispunjenosti.
Sam čin hodanja ili penjanja u prirodnom okruženju je za mene jedna aktivna meditacija, rad kako na ličnom tako i na timskom razvoju, kao i zahvalnost sto mogu da hodam i iskusim sve čaraobne predele kako naše zemlje tako i celog sveta… jer na kraju ovozemaljskog puta, iskustva i emocije ljubavi koje doživimo i podelimo sa drugim bićima su večna, sve ostalo je prolazno.
Živela si nekoliko godina u Indiji. Kakvo je to iskustvo bilo za tebe posebno posle života u Švedskoj?
U Švedskoj sam živela pet godina i to je posebna priča za sebe. Najlepše što nosim iz Švedske su ljudi koje sam upoznala i iskustva i životne lekcije koje smo proživeli zajedno. Ali, za moj lični senzibilitet istina je da je švedsko podneblje previše uljuljkana, ravna linija.
A Indija… ah, toliko dugo sam o njoj maštala i osećala sam da ću kad-tad tamo otići i eto, desilo se baš posle Švedske. Moj prvi osećaj po dolasku u Indiju, konkretno Bombaj za početak, je bio jedan veliki razdragan duh vrcavosti, mladosti i punoće života koje sam osetila kada sam stigla.
Za mene je Indija podneblje koje vam najdirektnije pokaže kroz sva čula šta ovozemaljski život JESTE - i lepo i ružno, i svetlost i tama, i haotična i organizovana, i nežna i surova. Indija je luk koji ljuštite sloj po sloj upoznavajući je, dok istovremeno Indija i vas ljušti kao luk, sloj po sloj. Hvala Indiji sto me je donekle uzemljila, naučila da bar malo više poštujem i cenim sadašnji trenutak, da budem zahvalnija, sto mi je otvorila vrata drevnih učenja i mudrosti, koje sam samo zagrebala jer su nepresušan i beskonačan izvor znanja i razvoja. I kao najveći dar od života, hvala Indiji sto sam bas tamo rodila ćerku i sina.
Sada nas očekuje i jedan filmski festival. Ispričaj nam kome je namenjen i o čemu se radi?
Festival pod imenom Mountains on Stage je međunarodnog karaktera, prisutan je u 20 zemalja, 200 gradova širom Evrope, SAD i Kanade. Ovog proleća ga premijerno prikazujemo kod nas i na programu su dokumentarni filmovi na temu avanturističkih sportova u prirodi. Prikazujemo četiri inostrana i jedno domaće ostvarenje.
Moja ideja i vizija sa ovim festivalom je da budemo jezgro pozitivne, pokretačke energije, da okupljamo i inspirišemo ljude koji već aktivno borave u prirodi, neki se čak možda i profesionalno bave avanturističkim sportovima na otvorenom, ali i ljude koju su poželeli da budu više u prirodi i treba im samo još malo podrške zajednice, razmene ideja, upoznavanje sa drugim ljudima.
Sanjam o tome da ovaj festival bude “inicijalna kapisla” za mnogo sjajnih, kreativnih ideja oko kojih će se ljudi povezivati, raditi zajedno i prirodu naše zemlje (i šire) upoznavati, voleti i čuvati.. pa ko zna dokle možemo da stignemo: “Putovanje od hiljadu milja, počinje jednim korakom.”
Šta za tebe predstavlja radost u životu i čemu se uvek vraćaš?
Hvala Životu na ovom danu, na udahu i izdahu, na zdravlju, na porodici i bližnjima, na cvrkutu ptica ovog proleća, na suncu i lepom danu, na olistalom drveću... Malo li je!
Izvor: Sensa