Kad sam jednog leta sedela sa babom Jelom ispred kuće, pričale smo o svemu i svačemu. O ljubavi, deci, sreći, novim počecima, ali i o starim običajima koje danas retko ko pamti. U jednom trenutku pokazala mi je staro drveno sito koje je stajalo naslonjeno uz zid.
„Znaš li ti šta su nekada radile mlade kad uđu u novu kuću?“ upitala me je.
Odmahnula sam glavom.
„Nabace sito na krov.“
Nasmejala sam se jer mi je običaj zvučao toliko neobično da sam odmah poželela da saznam šta stoji iza njega.
Baba Jela mi je objasnila da je sito u tradicionalnoj kulturi imalo posebno simbolično mesto. U njemu se prosejavalo žito, odvajalo ono što je dobro od onoga što nije potrebno, pa je zato postalo simbol obilja, domaćinstva i sreće.
„A kada ga mlada nabaci na krov, to je kao da kaže: neka u ovoj kući bude svega što je dobro“, rekla je.
Nekada su ljudi mnogo više pažnje poklanjali takvim malim ritualima. Nisu imali mnogo toga, ali su umeli običnim predmetima da daju posebno značenje. Žito je značilo život i napredak, hleb je bio svetinja, ogledalo je povezivano sa lepotom, a sito sa odvajanjem dobrog od suvišnog.
„Sito ti je zapravo lepa životna pouka“, rekla mi je baba Jela. „Kroz njega prolazi ono što ne treba da ostane. Tako i čovek kroz godine nauči da bira.“
U galeriji ispod pročitajte mudre citate Karla Junga!
Danas bih rekla da je to možda najlepši deo ovog starog običaja.
Mlada koja započinje život u novoj kući nije samo neko ko nastavlja tuđu priču. Ona započinje svoju. Pred njom su novi ljudi, nova iskustva, odluke, ljubavi, putovanja, uspesi, greške i hiljade malih trenutaka koji će jednog dana postati uspomene.
„Zato neka mlada nabaci sito visoko“, nastavila je baba Jela. „Da joj želje budu velike.“
To mi se posebno dopalo.
Narodna verovanja za venčanje
Prema narodnim verovanjima, različiti običaji koji su pratili venčanje i useljenje imali su za cilj da prizovu sreću, blagostanje, zdravlje i napredak. Naravno, danas ih ne moramo posmatrati kao nešto što magično određuje sudbinu. Lepota je upravo u tome što iza njih možemo pronaći poruku koju su nam ostavile generacije pre nas.
A baba Jela je tu poruku objasnila jednostavno: „Neka ti život bude kao sito. Uzmi od njega ono što je dobro. Nauči iz onoga što nije dobro. I nemoj se plašiti da pustiš ono što ti više ne treba.“
Gledala sam je i pomislila koliko su naše bake znale da budu mudre bez velikih reči.
Nisu govorile o ličnom razvoju, novim počecima i samostalnosti onako kako danas govorimo, ali su znale da život stalno traži od čoveka da bira. Šta želi, kome veruje, čemu daje svoje vreme i šta želi da ponese sa sobom u budućnost.
„I još nešto“, dodala je baba Jela. „Kad mlada baci sito na krov, neka ne čeka da joj sreća sama padne s neba. Neka je sama napravi.“
U galeriji ispod pročitajte citate o ljubavi!
To je bila njena prava poruka.
Sito na krovu možda je samo stari običaj, ali iza njega može da se pronađe lepa simbolika: novi početak, želja za obiljem, nada da će dom biti ispunjen lepim trenucima i podsećanje da svako od nas može da bira šta će zadržati u svom životu.
Od tada, kada vidim staro sito, ne pomislim samo na žito.
Pomislim na sve one mlade žene koje su nekada stajale ispred novih kuća, gledale u krov i verovale da pred njima počinje nešto lepo.
A možda je upravo to bila najveća mudrost naših baka – nije im bilo potrebno mnogo da požele sreću. Nekada su im bili dovoljni jedno sito, pun krov nade i vera da najbolje tek dolazi.
BONUS VIDEO: