U savremenom dobu više se ne čita samo govor tela, već se dešifruju i tekstualne poruke. Šta je osoba sa druge strane porukom želela da nam saopšti? U ovom članku ćete naučiti nekoliko saveta koji će vam pomoći da dešifrujete emocije ugrađene u tekstualne poruke.
Da li je ljuta na tebe? Da li je zaljubljen u tebe? Postoji nekoliko načina da saznate! Lako je reći kada ljudi sami kažu da su ljuti, tužni ili uzbuđeni, ili kada stave emodži na kraj poruke. Ali šta kada osećate da se nešto čudno dešava, ali se druga strana ne izjašnjava? S obzirom da čak i komunikacija licem u lice može da zavara, nije iznenađenje da skraćene tekstualne poruke mogu dovesti do nesporazuma.
Kako da znamo kako se osoba oseća kada ne vidimo njeno lice i gestove? Ovih 6 saveta će vam pomoći da naučite da dešifrujete emocije u tekstualnim porukama, ili će vas bar sprečiti da prerano donosite zaključke na osnovu oskudnih ili jednostranih dokaza.
1. Uvek pretpostavite dobre namere
Preopterećen poslovni raspored nas tera da šaljemo nagle poruke, a razigrani sarkazam vašeg partnera ponekad deluje suprotno. Tekstualne poruke nisu najbolji način za prenošenje emocija. Ne vidimo izraz lica sagovornika ispred sebe, ne čujemo ton njegovog glasa i ne posmatramo razgovor u celini, što bi nam omogućilo da dobijemo više informacija. Dakle, ako tekst ne kaže "Ljut sam", nemojte pretpostavljati da je osoba koja šalje poruku ljuta na vas. Uvek je najbolje pretpostaviti da pošiljalac ima dobre namere. U suprotnom, rizikujete da se uključite u veliki broj nepotrebnih sporova.
2. Razvijate svest o nesvesnim zabludama
Ljudi ne definišu emocije na isti način. Svi imamo nesvesne predrasude zbog kojih donosimo različite zaključke na osnovu istih informacija. Na primer, muškarci i žene se često razlikuju u tome kako tumače emocije drugih ljudi. Ako Bob napiše: "Moja žena je propustila našu desetogodišnju godišnjicu braka", muškarci će misliti da je Bob ljut, dok će žene misliti da je Bob tužan.
Ne možemo tačno znati zašto se to dešava, ali jedno je sigurno: veštine otkrivanja emocija zavise od ličnih karakteristika svakog od nas. Kada je u pitanju identifikovanje emocija skrivenih u porukama, uvek imajte na umu da će naše nesvesne predrasude uticati na naša tumačenja. Emocije koje definišemo odražavaće informacije o nama baš kao što odražavaju informacije u tekstu.
3. Istražite emocionalne konotacije samih reči.
Reči koje ljudi koriste često imaju emocionalne konotacije. Uzmimo najobičnije, uobičajene reči - na primer, ljubav, mržnja, lepa, naporna, rad i mače. Ako poruka kaže: "Volim ovo divno mače", lako možemo zaključiti da izražava pozitivne emocije.
Ako tekst kaže: "Mrzim ovaj težak posao", to jasno prenosi negativna osećanja. Ali šta ako tekst kaže: "Ovo divno mače je težak posao za mene", šta mislite šta to osećanje izražava? Jedan od pristupa identifikaciji emocija kada izgledaju nejasne i pomešane je korišćenje metode vrećice reči. To znači da svaku reč posmatramo posebno. Koliko su pozitivne reči "mačić” i "divan"? I koliko su negativne reči "teško" i "rad"?
Procenjujući koliko je svaka reč pozitivna i negativna, možemo identifikovati preovlađujuće emocije koje je pošiljalac pokušavao da izrazi u svojoj poruci. Metoda vreće reči može se koristiti kada imate poteškoća da shvatite koje specifične emocije sadrži tekst u celini.
4. Nemojte pretpostavljati da znate kako se druga osoba oseća
Tekstualne poruke nisu samo kratke. Oni su takođe nepotpune. Kada radimo sa tekstualnim porukama, garantovano ćemo biti uskraćeni za neophodne i potpune informacije. Kada čitamo tekst, ne možemo a da ne pokušamo da popunimo praznine podacima kojima raspolažemo. Konkretno, automatski počinjemo da razmišljamo o tome kako bismo se osećali u situaciji koju pošiljalac poruke opisuje.
Nažalost, postoje ogromne individualne razlike u tome kako se ljudi osećaju u istoj situaciji. Na primer, da sam odrastao u siromaštvu, zarada od 30 dolara na sat bi me mogla učiniti prokleto dobro, ali da sam izvršni direktor uspešne kompanije, zarada od 30 dolara na sat bi me učinila dobro. Osećam se nezadovoljno i depresivno.
Isto tako, ako sam sportista, očigledno je da me fizička aktivnost čini srećnim, ali ako nisam u formi, obaveza da vežbam može da izazove frustraciju i razočarenje. Emocije koje se javljaju u određenom kontekstu veoma zavise od naših uverenja, stavova i iskustava. Teško nam je pretpostaviti kako će se neko drugi osećati u istoj situaciji. Zato se uvek zapitajte: da li donosim zaključke na osnovu informacija koje mi je dala druga osoba, ili dajem pretpostavke samo na osnovu toga kako bih se osećao u sličnoj situaciji?
5. Istražite svoju teoriju emocija
Ssvi imamo ideje o tome odakle emocije potiču i šta znače. Pomaže nam da svesno ispitamo sopstvene (ponekad nesvesne) pretpostavke o tome kako emocije funkcionišu. Na primer, da li mislite da su osećanja kao što su bes i tuga diskretna (odvojena) i odvojena jedno od drugog? Ili se mogu mešati? Istraživanja pokazuju da smo skloni da doživljavamo diskretne emocije, kao što je strah, kao odgovor na specifične okidače okoline, kao što je susret sa medvedom u šumi. Ali kada doživimo jednu negativnu emociju, mnogo je veća verovatnoća da ćemo istovremeno doživeti i druge negativne emocije. Ovo je veoma važno za tumačenje emocija u tekstu. Ako ustanovite da se pošiljalac poruke oseća tužno, možete biti gotovo sigurni da i on doživljava anksioznost ili bes.
6. Potražite dodatne informacije
Ako ste isprobali pet prethodnih saveta i još uvek niste došli do jasnog zaključka o tome koje emocije se kriju u poruci koju dobijete, idite u potragu za više informacija. Razmotrite gore pomenuti primer - Bobova žena je propustila godišnjicu venčanja. Šta ako zamolite Boba da pobliže objasni ovo? Kao rezultat toga, Bob vam može reći da mu je žena umrla i da je zato napisao da je propustila njihovu godišnjicu. I tada ćemo shvatiti da Bob doživljava tugu, a ne ljutnju. Poenta je da se izbegne igra pogađanja. Umesto toga, treba da postavljamo pitanja, da izrazimo empatiju i da pokušamo da vidimo svet očima druge osobe.
(Sensa)
BONUS VIDEO: