Iako se ranije verovalo da naša sposobnost da uspostavimo romantičnu vezu i ponovo osetimo ljubav opada sa godinama, sada znamo da su stariji ljudi često srećniji i zadovoljniji životom i, shodno tome, svojim brakom ili drugom partnerskom vezom koju neguju.
Razlozi za to su različiti i razlikuju se od osobe do osobe. Međutim, postoje neka opšta mišljenja sa kojima se većina ljudi slaže.
Kada nas napusti bezbrižnost mladosti, menjamo perspektivu i fokusiramo se na pozitivna iskustva u ljubavi i miru i spokoju.
Više ne zavisimo od drugih da prihvate našu odluku ili naš način života da bude univerzalno prihvaćen, već odlučujemo da živimo po sopstvenim pravilima koja će naš budući partner prihvatiti. Ili nećemo uopšte započeti vezu.
Veruje se da je mladost puna intenzivnih emocija i uzbuđenja, ali te emocije donose ne samo pozitivna iskustva, već i negativna. U zrelosti smo navikli na promene i ne doživljavamo ih kao nešto značajno, ali se brzo prilagođavamo situaciji.
Zaljubljenost i intimnost su važni elementi ljubavnih odnosa, ali sada su nam važnije neke druge stvari, poput bliskosti, podrške i povezanosti.
Sreća povezana sa intenzivnom ljubavlju je uzbuđenje; sreća povezana sa dubokom, zrelom ljubavlju može se opisati kao mir i spokoj. Prelazak iz mladosti u starost podrazumeva promenu bliskih društvenih odnosa, odnosno prelazak sa kvantiteta na kvalitet. Predlaže se da je glavni razvojni zadatak za mlađe parove upravljanje konfliktom, dok je za starije parove održavanje međusobne podrške.
Zrelost i kompromisi
U zrelim godinama odričemo se romantičnih vrednosti, kao što je strastvena ljubav, u zamenu za neromantičnu vrednost – kvalitet života. Takav kompromis proizilazi iz svesti da smo ograničena stvorenja; ne možemo uvek ispuniti naše standarde ili postići svoje ideale. Opstanak ponekad zavisi od fleksibilnosti, pristajanja na nešto manje - ili jednostavno drugačije - nego što smo želeli.
Kompromisi odražavaju prihvatanje naših ograničenja i trenutne situacije. Međutim, na ovu situaciju uopšte ne treba gledati kao na nešto porazno. Istina je da sa godinama priželjkujemo drugačiju ljubav, a te želje su se menjale iu mnogo mlađoj dobi. Prirodno je i sasvim normalno da ne želimo sve ono što smo želeli 30-ih ili 40-ih godina, već nešto sasvim novo i drugačije, sa vrlo malim delom onoga što nam je ranije bilo važno.
Redefinisanje ljubavi
Zrela ljubav često nije ono što je strastvena romantična ljubav. Zato mnogi ljudi kažu da nikada ne žele da postanu zreli, jer prihvatanje onog što je moguće uz ignorisanje onoga što je poželjno može biti znak opadanja entuzijazma i spontanosti. Međutim, ovo uopšte nije loš znak.
Ljudi koji se ponašaju nezrelo su izuzetno privlačni: veoma su živahni, radosni i mladalački, žive u trenutku kao da sutra ne postoji. Međutim, poput dece, često su nedosledni i nestabilni, zbog čega se zapitate da li će vas voleti sutra kada upoznaju drugu uzbudljivu osobu, što im omogućava da u potpunosti prihvate romantični život iz drugačije perspektive. Da li želite takvu ljubav u ovim godinama? Odgovor je verovatno negativan.
Čini se da se u starosti, kada kognitivne i fizičke sposobnosti opadaju, povećava sposobnost zadovoljstva svojom sudbinom, a to smanjuje bračne sukobe i podstiče nas na zdrav kompromis. Verovatnije je da će stariji ljudi usvojiti konstruktivan stav kako bi maksimalno iskoristili ono što već (ili još uvek) imaju. Njihova briga nije da imaju više, već da izgube manje.
Stariji ljudi nisu prestari da bi voleli, prenosi sensa.hr.
(Sensa)
BONUS VIDEO: