Samci su ponekad ubeđeni da su svi oko njih u paru, mogu da se osećaju loše jer nisu prvi na ničijoj listi prioriteta, mogu da žude za dodirom i bliskošću - da imaju svu slobodu ovog sveta, ali da uveče, kad dođu u prazan stan, ne znaju šta bi s njom.
"Gledala sam kako moji prijatelji stupaju u partnerstva, privremeno i prolazno u srednjoj školi, duže i dugotrajno na fakultetu, a u poslednje vreme i trajno. Sve to vreme bila sam sama. Previše stidljiva, previše nesigurna, takođe... šta god. Navikla sam na svoju ulogu 'samca' - čak mi je i pristajala", piše Širin Dadka za portal YourTango.
"Kao introvert, ne samo da volim svoje vreme koje sam nasamo, već mi je ono potrebno. Ali usput sam prestala da budem sama i počela sam da budem usamljena. Većinu dana sam oboje. Eto, izgovorila sam: 'Usamljena sam!'", piše Širin, pa dodaje: "I koliko god moji srećno oženjeni prijatelji pokušavali to da 'izleče', čini se da ne razumeju u potpunosti kako je gledati kako se svi oko tebe zaljubljuju. Ne razumeju da sam usamljena i šta to znači."
Evo nekih istina o kojima se nikada ne govori kada su u pitanju samci:
1. Nisi nikome na prvom mestu
Između momaka i devojaka, supružnika, dece i crkve, uvek je neko pre mene na listi prioriteta. Nemam tu jednu osobu kojoj na kraju dana dolazim kući, sa kojom delim sve dnevne detalje svog života. Podelim ih sa prijateljima i porodicom, ponekad previše, samo zato jer mi treba neko da potvrdi moje postojanje.
Ne kažem da je pogrešno što druge ne stavljam na prvo mesto (naravno da porodica treba da bude na prvom mestu). Ali za one koji su večno sami, ponekad bi bilo lepo da budu prvi. Samo jednom. Samo na jedan dan.
2. Fizički dodir je nešto samo za druge
Kada niste deo para i živite sami, nema fizičkog kontakta. Ne samo one vrele, ispod čaršava, mislim na svakodnevne situacije, jer svaki dan prođe gotovo bez ikakvog dodirivanja. Prošle nedelje sam shvatila da su prošli meseci otkako me druga osoba nije dodirnula. Koliko god cenim i treba mi vreme nasamo, ništa me ne izoluje više od saznanja da me niko nije dotakao više od mesec dana.
Ljudima je potrebna ljubav. Studija iz 2020. pokazuje da fizički kontakt smanjuje osećaj usamljenosti i depresije.
3. Ljubomora je ružna i stvarna
Ne želim da budem ljubomorna osoba. Ne volim da budem ljubomorna osoba. Ali kada je usamljenost preplavljujuća i sveobuhvatna, ne mogu sebi da pomognem. Ne mogu a da ne budem ljubomorna na to što drugi ljudi imaju kome da dođu kući, što povremeno bez razmišljanja dodiruju ruku partnera i što toliko toga uzimaju zdravo za gotovo.
4. Postoji fizički bol povezan sa usamljenošću
To nije nešto što znate dok ne iskusite, i teško je to opisati. Ali boli biti usamljen. To je bol u grudima, težina koju ne možete da otresete, čežnja koju samo dodir druge osobe može da umiri. Usamljenost je štetna, potvrdila je jedna studija.
5. Biti treći u vezi je sramotno
Bez obzira koliko volim partnere mojih prijatelja (a oni su zaista sjajni!), ne želim da budem smetalo. Iako bi neki mogli da tvrde da to ima prednosti, mali deo mene umire svaki put kada moram da nabacim osmeh na lice i našalim se konobaru da će račun biti podeljen: "Deo plaćaju njih dvoje zajedno, a drugi deo samo ja“.
6. Prijateljstvo nije uvek dovoljno
Imam izuzetnu grupu prijatelja i veliku porodicu, ali koliko god ja želela da mogu biti (i koliko oni žele da jesu), oni nisu dovoljni. Zaista sam se trudila da ih skupim dovoljno, ali to je kao da nateram deo slagalice na mesto gde mu nije mesto. Možete gurati i gurati i gurati, ali nikada neće sedeti sasvim ispravno.
7. Ponekad se čini da su svi u paru
Možda se se tako ponekad čini kada nisi u paru. Ali sa moje tačke gledišta, gde god da pogledam, vidim samo parove. Čak su i događaji usmereni na parove. Da li ste ikada probali da kuvate za jednog? Nije lepo.
8. Trava nije uvek zelenija
Ljudi u paru govore kako bi voleli da imaju malo mira i tišine, ili noć u kojoj ih niko ne budi... Ali postoji duboka, suštinska razlika između "samačkog života" i usamljenosti. Upoređivanje to dvoje ili romantizovanje nečega što smatram bolnim potkopava moja osećanja i čini da ih pomalo mrzim.
9. Biti samac nije uvek "izbor životnog stila"
Mnogi ljudi odlučuju da budu slobodni. Ali niko ne bira da bude usamljen. To je deo problema. Nisam tražila ovo. Ne želim ovo. Ali to nije nešto što mogu sama da popravim.
10. Ne shvataju svi
To je kao klub "moj tata je umro". Dozvolite mi da objasnim. Naime, dok ne izgubite oca, ne znate kako je to. Možete da saosećate i možete da mislite: "Oh, to je strašno“, ali ne možete da razumete. To važi i za usamljenost. Ako to niste iskusili - ako ne znate kako je istinska, duboka, bolna usamljenost - vi to ne razumete.
BONUS VIDEO:
24sata.hr/Sensa/Zorica Antonijević