Ponekad žena promeni frizuru, prestane da kupuje lepu odeću, gotovo više i ne gleda sebe u ogledalu i izlazi iz kuće u stvarima u kojima do skoro ne bi otišla ni do prodavnice.
Sa strane je lako pomisliti da je reč o nemaru, umoru ili jednostavnom gubitku interesovanja za izgled. Ali ponekad se iza takve promene krije sasvim drugačija priča. Kada osobu dugo niko ne primećuje, ne divi joj se, ne pokazuje interesovanje i ne daje joj osećaj da je poželjna, vremenom se ne menja samo način na koji se oseća. Menja se i odnos prema sopstvenom telu.
To je posebno primetno kod žena kojima je izgled dugo bio povezan sa pitanjem: „Da li sam dovoljno lepa da bih bila voljena?“
Ona prestaje da se sređuje – ne zato što joj je svejedno
Na početku veze žena može satima da bira haljinu, šminka se, eksperimentiše sa frizurom ili kupuje donji veš koji se baš njoj dopada.
A onda prođu godine. Niko više ne govori da je lepa. Nova boja kose prolazi nezapaženo. Na haljinu koju je dugo birala niko ne reaguje. Kada uloži trud da izgleda posebno lepo, ne dobije nikakvu reakciju.
Postepeno mozak može da izvede vrlo jednostavan zaključak: „Nema svrhe da se trudim.“ Zašto provesti sat vremena pred ogledalom ako niko neće primetiti? Zašto kupiti lepu haljinu ako osoba pored vas odavno ne obraća pažnju? Zašto se fotografisati ako vam sopstveni odraz više ne pričinjava zadovoljstvo?
Tako nastaje ono što spolja može izgledati kao nemar, a zapravo može biti posledica emocionalne iscrpljenosti i gubitka osećaja da je žena viđena i poželjna.
U galeriji ispod pročitajte citate koji teše slomljeno srce!
Ponekad se događa upravo suprotno
Nedostatak ljubavi i pažnje ne učini svaku ženu neupadljivom. Neke počnu da izgledaju kao da svakog dana idu na crveni tepih. Savršena šminka, besprekorna kosa, odeća koja naglašava figuru, redovni tretmani, treninzi, fotografisanje i stalna kontrola težine.
Na prvi pogled deluje da je reč o ženi sa visokim samopouzdanjem. Ali ponekad se iza svega toga krije sasvim drugačija misao:
„Ako budem dovoljno lepa, konačno će me izabrati.“
Tada briga o sebi prestaje da bude zadovoljstvo i postaje neka vrsta ispita. Nije dovoljno dobro izgledati – potrebno je izgledati bolje od drugih. Žena može dobiti desetine komplimenata, a da ipak primeti samo jednu manu. Jer cilj više nije da se sama sebi dopada. Cilj je da konačno oseti da je vredna ljubavi.
Žena počinje da „nestaje“ iz sopstvenog tela
Postoji još jedna promena koju je teško primetiti spolja. Žena prestaje da posmatra svoje telo kao deo sebe i počinje da ga doživljava kao projekat koji stalno mora da popravlja.
- Stomak mora biti manji.
- Koža mora biti ravnija.
- Lice mora izgledati mlađe.
- Grudi moraju biti zategnutije.
- Broj na vagi mora biti manji.
- Godine moraju biti manje vidljive.
I što više pokušava da dostigne ideal, to se jače oseća kao da nikada nije dovoljno dobra.
Psihološki, iza toga ponekad stoji jednostavan obrazac: kada osoba ne dobija prihvatanje, može pokušavati da ga zasluži savršenstvom. Problem je u tome što je savršenstvo cilj koji je nemoguće konačno dostići.
U galeriji ispod pročitajte mudre citate Vedrane Rudan!
Može izgledati negovano, a da se uopšte ne oseća lepo
Ovo je važna razlika. Žena može izgledati sjajno, a da se istovremeno stidi sopstvenog tela. Može kupovati skupu kozmetiku, a da ne voli svoje lice. Može redovno ići u teretanu, a ipak sa nezadovoljstvom gledati svoj odraz.
Može dobijati komplimente i automatski sumnjati u njih. Jer osećaj sopstvene privlačnosti ne nastaje samo pred ogledalom. On se velikim delom gradi i **kroz odnos sa drugim ljudima**.
Kada vas neko gleda sa interesovanjem. Kada želi da vas dodirne. Kada primeti da ste promenili frizuru. Kada vaše telo ne ocenjuje, već prihvata.
Izgled sam po sebi nije psihološka dijagnoza
Važno je da se ovo ne pretvori u još jedan spisak „znakova traume“. Žena koja nosi široku odeću i ne šminka se ne mora suočavati sa nedostatkom ljubavi. Isto tako, žena sa savršenom frizurom i kompletnom šminkom ne mora pokušavati da prikrije nisko samopouzdanje.
Na naš izgled utiču godine, zdravlje, stres, novac, posao, način života, kultura i brojni drugi faktori. Ali ako žena sama primeti promenu i pomisli:
„Nekada sam volela da brinem o sebi, a sada kao da sam nestala“, možda vredi zastati i razmisliti o tome. Ne mora prvi korak biti kupovina nove haljine ili odlazak kod frizera.
Možda je važnije postaviti sebi pitanje: „Kada sam se poslednji put osećala lepo ne zato što sam ispunila nečiji standard, već zato što sam se sama sebi dopadala?“
A onda i ono još važnije: „Da li sam zaista prestala da volim svoj izgled ili sam samo predugo živela pored osobe koja nije umela da me vidi?“ Ponekad odgovor na to pitanje može promeniti mnogo više od nove frizure.