3 MUDROSTI DREVNIH KULTURA ZA ODGAJANJE SAMOPOUZDANE DECE: Negujte dečju potrebu da se uključe u vaš svet

Pretpostavka je da većina roditelja želi da im deca budu sampouzdana, čestita i srećna. Ipak, različite kulture imaju različite pristupe, a autorka Majklin Duklef donosi 3 mudrosti drevnih kultura.

Shutterstock

Majklin Duklef, specijalistkinja za roditeljstvo i autorka se sa svojom trogodišnjom ćerkom otisnula na putovanje radi istraživanja stilova roditeljstva nekih od najstarijih kultura na svetu. Predstavljamo 3 mudrosti koje su im zajedničke i doprinose vaspitanju sampouzdanih i stabilnih ljudi.

1. Ne terajte ih od sebe dok obavljate kućne poslove.
Kako je Duklef primetila, mala deca će često želeti na svoj dečji način da pomognu roditeljima dok obavljaju kućne poslove. Koliko puta ste detetu rekli “idi igraj se, pusti me da ovo završim” ili “ne ulazi sada u kuhinju, spremam večeru”? Ovako detetu šaljemo poruku da za njega nema mesta u porodičnim/timskim aktivnostima. Kako dete odrasta manje je motivisano da se uključi u kućne poslove za koje kasnije pokušavamo da ga zainteresujemo kako bi razvilo osećaj radnih navika i odgovornosti.
Treba pustiti decu, koliko god da su mala da se uključe u poslove koje obavljate. Naravno pomozite im tako što će to biti zadaci usklađeni sa njihovim uzrastom. Ovako decu motivišemo jer imaju osećaj da su doprineli nekim zajedničkim naporima.
Istraživanja govore da deca imaju intrinzičnu motivaciju da pomognu i spoljašnje nagrade zapravo potkopavaju ovu prirodnu potrebu kod njih. Umesto nagrada i podsticaja za decu je njabolje da ih samo pustite da pomognu.

2. Uključite ih u svoj svet.
Na proputovanju kroz Jukatan, autorka je primetila da ne postoje posebne aktivnosti za decu tokom vikenda. Nije bilo časova plesa, tenisa, igraonica, rođendanskih proslava – aktivnosti koje su usmerene na decu i kreirane samo za njih. Deca su se igrala među sobom i pomagala odraslima. “Svet odrasllih” i “svet dece” su bili spojeni u jedno.
Kada odvajamo dečje aktivnosti od naših aktivnosti, dete će postepeno razviti svest o tome da je njihov cilj da se bavi stvarima koje su posebno dizajnirane za njih i da ne učestvuju u svetu odraslih koji se odvija sve vreme. Dakle, dete kao svoj zadatak vidi da ide na čas jahanja, a ne da namesti krevet ujutru nakon ustajanja. Naravno, autorka napominje da nije poenta da se deci ukinu aktivnosti već da im se rasterete često pretrpani rasporedi i da ih pustimo da se uključe u naš svet.

3. Naučite ih da razmišljaju
kada razgovarate sa svojim detetom koliko često izdajete naređenja? Autorkin stav je da izdavanje komandi nije baš najefikasniji metod da ubedite dete da nešto radi ili ne radi. Primetila je da je stil vaspitanja kod Inuita nešto drugačiji. Oni će dete pitati: “Šta misliš šta će se desiti ako se popneš na to drvo?” Poenta je da se detetu da prostor da samo prođe kroz misaone procese koji će ga dovesti do izvesnog zaključka i omogućiti mu da samo odabere ispravnu odluku. Ova metoda vaspitanja je posebno uspešna kada se koristi sa decom koji imaju jaku volju, koja hoće da urade ispravnu stvar ali da osete da je to bila njihova odluka. Bolje rezultate ćete dobiti ako detetu objasnite posledice umesto prostih zabrana.

Izvor: Sensa