Stara arapska izreka kaže - "Ne govori loše o sebi." Ova jednostavna poruka u sebi nosi mudro značenje - možda možemo da se izborimo sa drugim ljudima, njihovim mišljenjem i kritikama, ali pitanje je da li možemo da se izborimo sami sa sobom?
U ovoj poruci se krije i mudrost da svako ko omalovažava svoje sposobnosti, postavlja belu zastavicu već na početku puta, a da nije ni pokušao da uradi ono što je želeo. U arapskim zemljama se često smatra da odnos čoveka prema sebi i svom poslu pokazuje kako se drugi mogu odnositi prema njemu: ako se čovek omalovažava, drugi će slediti njegov primer, ako se ponaša dostojanstveno i poštuje sebe, pokazuje drugima da on to od njih takođe očekuje.
Baš o tome govori i jedna arapska priča:
Stari Okam je živeo u pustinji i deset godina je pokušavao da iskopa jezero da bi dobio vodu za sebe i stanovnike. U desetoj godini je uspeo - tlo je počelo da upija vlagu i na mestu jame pojavilo se jezero. Ljudi su se ovome neverovatno obradovali i otišli kod starca po vodu. Ali starac nije želeo da bude poznat kao hvalisavac i rekao je da voda u njegovom jezeru nije najčistija i da i pored desetogodišnjeg rada ne veruje da je uradio nešto vredno.
Ljudi su počeli da se ophode prema njegovom jezeru onako kako je on sam želeo: jednom je siromah, umesto da se napije, počeo da pere noge u njemu – drugi su sledili njegov primer. Ubrzo se jezero pretvorilo u prljavu kupku, i iako je starca bolelo ono što mu se dešavalo na poslu, nije mogao ništa da uradi – ljudi su se prema njegovom poslu odnosili kako im je on rekao.
Izvor: Sensa