Sreća je tema za naučno istraživanje baš kao i svaka druga. Uostalom, to je temeljno stanje bića koje većina ljudi nastoji da postigne. Sa tim se slažu i naučnici sa Harvarda, zbog čega od 1938. godine sprovode istraživanje o sreći. To je najduže istraživanje takve vrste ikada sprovedeno, traje i danas, a rezultati su fascinantni, piše meetup.com.
Ono što je započelo kao studija sa 268 studenata druge godine Harvarda tokom Velike depresije, nastavilo se na njihove supružnike, njihovu decu, dalje generacije, kao i stotine stanovnika Bostona, a broj učesnika sada dostiže hiljade ljudi (jedan od izvornih učesnika studije bio je niko drugi nego budući predsednik Sedinjenih Država, Džon Kenedi).
Parametri studije su široki, zdravstveno stanje učesnika, njihovi uspesi i neuspesi u karijeri, braku, prijateljstvu itd, a poenta je shvatiti kako i zašto ljudi različito stare i razumeti ulogu koju radost igra u postizanju dugovečnosti.
Iako dobri geni igraju veliku ulogu u određivanju dugoročnog zdravlja, oni nisu najvažniji činilac. Ispostavilo se da društveni faktori zapravo mnogo bolje predviđaju dobro zdravlje i sreću.
Istraživanje sugeriše da je briga o odnosima važan oblik brige o sebi, jednako važan kao i briga o svom telu. Bliske veze pomažu da se odgodi mentalno i fizičko starenje i doprinose sreći više od novca, slave, društvene klase, inteligencije i genetike. Zadovoljstvo vezama bolji je pokazatelj kako će ljudi ostariti nego njihov nivo holesterola u srednjim godinama. Empatija i privrženost ključni su za zdravo starenje. Usamljenost može da ima podjednako snažan negativan uticaj na zdravlje poput pušenja ili alkoholizma. Zajednica, u svojim različitim oblicima, odlučujući je faktor za sreću – a potraga za srećom, pokazalo se, važan je čin brige o sebi.
Zbog toga, zbog vlastite dobrobiti i zdravlja, izađate iz svoje zone udobnosti i pokušajte da se povežete sa raznim grupama. Najbolje je početi sa interesom koji već imate. Na primer, ako volite boravak na otvorenom, pridružite se grupama planinara ili upišite školu trčanja. Jednostavan čin transformacije aktivnosti koju inače obavljate sami u zajedničko okruženje može imati veliki uticaj na vaš osećaj pripadnosti.
Pokušajte bar dva puta mesečno da odete na neka društvena okupljanja koja nisu povezana sa vašim poslom. A kada odete, svakako komunicirajte i sa ljudima koje ne poznajete, tako sebi pružate mogućnost za uspostavljanje novih veza.
Ako u svojoj blizini ne primećujete grupu koja bi zadovoljila vaše interese, možete da stvorite svoju grupu (čitatlački klub, školicu kuvanja, fotografije, izrade nakita, vrtlarenja, crtanja... ), i pozovete druge da vam se pridruže u preduzimanju jednog malog koraka prema dugoj i srećnoj budućnosti.
Izvor. Sensa.hr