Perfekcionizmom pokušavaju da sebe osiguraju od bilo kakve greške, što je unapred nemoguća misija. Ove osobe zapravo teže ka uspehu ali je problem što ga izjednačavaju sa sopstvenom vrednošću!
Nakon kontinuiranog i intenzivnog rada obično očekujemo rezultat, ostvarenje cilja, uspeh. Ako logično razmišljamo dosledno ulaganje će doneti određene dobitke. Međutim, naš iracionalni deo nas sprečava da održimo ovaj logičan sled stvari.
Jedan od faktora koji će nas sputati na našem putu da ostvarimo ciljeve i postignemo uspeh jeste naš iracionalni strah od neuspeha ili uspeha. Strah od neuspeha je nešto što nam je više poznato i približnije svakodnevnom iskustvu dok nam strah od uspeha zvuči dosta kontraintuitivno jer priznaćete - ko bi se još plašio uspeha? Često se oba ova straha prepliću pa nije jasno koji je trenutno "na sceni". U ovom tekstu će biti prikazane sličnosti i razlike između ova dva straha i posledice njihovog održavanja na postizanje željenih rezultata.
Iako naslov teksta usmerava fokus na razlike između dve vrste straha, za početak ćemo ukazati na njihove sličnosti. Prvo, zajedničko je da kao emotivnu komponentu imamo strah odnosno anksioznost iza koje stoji iracionalno uverenje tipa "Ako padnem na ispitu, drugi će misliti da sam glup/nesposoban" ili "Ako položim ispit i to još sa viskom ocenom drugi će misliti da sam nešto posebno a ja to nisam". Drugo, u oba slučaja karakteristično ponašanje je nepreuzimanje rizika, odnosno - osoba ide putanjom koja joj je poznata. Na primer, kada je u pitanju strah od neuspeha, osoba iako je učila neće izaći na ispit jer smatra da to nije dovoljno, dok će osoba koja se plaši uspeha naučiti taman toliko da to bude dovoljno za prolaz i mozda nešto više ali neće iako je sposobna da preskoči taj "optimalni nivo".Treće, veoma je bitno kakav utisak osoba ostavlja na druge ljude, šta će drugi ljudi misliti, kako će je proceniti te je često prisutno i osećanje stida.
