Jedan cvet priča hiljadu lekcija: zašto su u Japanu i carevi obrezivali cveće, čemu nas podučava gospodski iris i zašto na izložbama cveća vlada tišina

Danas živimo bez razmišljanja o prošlosti i značaju naših predaka ili o budućnosti, i životima naših potomaka, živi bez poštovanja prema prirodi, silama kosmosa čiji smo deo i kojeg ujedno i stvaramo, bez zahvalnosti prema onome što imamo i što kreiramo.

U drevnom Japanu postojao je neobični spektakl u kome je svako želeo da bude plemenitiji od komšije. Gostoprimstvo je bilo najviši častan posao. Njihov plemeniti duh pun poštovanja očuvao se tako da su kasnije organizovani „vozovi zadovoljstva" za odlaske u prirodu da bi se slušao ponoćni slavuj (hototogisu) ili da bi se divilo trešnjama u cvatu i prvom jesenjem snegu koji ukrašava planine.

Jednog dana neki je majstor cveća posetio izložbu slika i zaustavio se pred slikom koja je prikazivala ljiljan usred neke bašte. Nakon što je dugo posmatrao sliku, odlučio je da kaže autoru:
„Ovaj ljiljan ste naslikali gledajući odsečeni cvet kupljen kod prodavca cveća?"
„Istina je, ali kako ste to mogli da znate, učitelju?"
„Ima nečeg što nedostaje vašem ljiljanu, ono što čini razliku između mrtvog i živog cveta. To je nevidljivi prsten oko bele svetlosti života koji ne mogu da objasnim, ali ga savršeno osećam."
„Učitelju, vidim da vaše oči nisu oči običnog posmatrača..."

Japan čuje ono što mu govore cveće, biljke, životinje. Vidi ono što se ne vidi običnim okom, već prepoznaje unutrašnju svetlost, treperenje predmeta i bića u ritmu kosmosa. Posvećenost prirodi i poštovanje njene snage i ciklusa, koji su duboko usađeni u duhu Japanaca, ogleda se posebno u nečemu čemu se na Zapadu ne pridaje skoro nikakva vrednost, osim estetske: u ljubavi prema cveću i aranžiranju cveća. „Svojom tišinom i krhkošću cveće predstavlja trenutak lepote i trebalo bi da nas prenese u vanvremensko. Ne samo da su harmonične linije cveća mile našem pogledu, već nam i otkrivaju tajnu prirode koju mogu da osete samo oni koji znaju da posmatraju sa osećajem poštovanja", piše Žorž Osava u „Knjizi o cveću" (Izdavač: Kokoro), u kojoj opisuje i značaj, razvoj i duhovnost aranžiranja cveća u Japanu. Koliko lepote, značenja i mudrosti nosi posvećenost tome da se tri lista i cvet postave u takvu simetriju da odražavaju harmoniju i snagu prirode! „Vekovima se već smatra da jednostavno aranžiranje irisa spada među najteže", navodi Žorž Osava.

PageBreak

Čemu nas uči aranžiranje irisa

To je prava, pomalo kruta biljka. Zato se formira uspravan buket, ali bi on obavezno morao da izražava savitljivost kao svojstvo života. Uzima se neparan broj, zato što je on asimetričan i živ.

1. Posmatračevom oku moraju da budu uočljive tri tačke sačinjene bilo od pojedinačnih cvetova, bilo od grupe cvetova. Najpre se bira lepa, najduža stabljika sa procvalim cvetom ili pupoljkom pred procvatom. Ona će se nalaziti na vrhu aranžmana i predstavlja Nebo, najviši životni cilj i ostvarenje, procvat svih kvaliteta.
2. Svaki cvet ima prednju i zadnju stranu i obavezno ih morate razlikovati. Prednju stranu cvet okreće ka Suncu jer poseduje, baš kao i ljudi, svoje lice.
3. Najviši zalistak nalazi se pozadi, a najniži je napred i manji je od onog pozadi. Prilikom otvaranja cveta sa leve i desne strane razvijaju se dve latice, dok treća ide napred, spušta se i izlaže svetlosti tučak i prašnike. Na taj način, cvet shvata spoljašnji svet.
4. Listovi takođe imaju svoje lice: na prednjoj strani postoje dve žilice, dok na drugoj postoji samo jedna. Listovi bi trebalo da gledaju u najviši cvet. Grupišu se po dva ili tri, ali asimetrično i da poseduju pokret kojim se izražava rast i život. Treba da izgleda kao da nepravilno i naizmenično izlaze jedan iz drugog, a njihovi vrhovi moraju da budu postavljeni napred.
5. Uz iris koji je uspravan, ide obla vaza. Napred se postavljaju tri prve grupe listova koje ostvaruju prelaz između Zemlje (vaza) i cveća. Zatim dolaze dva cveta od kojih će jedan biti pupoljak, jer treba da imamo zastupljene sve stadijume života.
6. Pozadi na kraju dolazi poslednji pupoljak udenut između dve grupe listova. Celina dobija stabilnost pomoću dve male grane, a jedna od njih je račvasta.
7. Osnovni cvet treba da bude blago nagnut na levu stranu, stranu mudrosti, vere i instinkta. On je otvoren i okrenut prema posmatraču, ali ne bas celim licem, ali ni iz profila.

Po pravilu, ni sa jednog mesta u prostoriji ne bi trebalo da vidimo zadnju stranu cveta. Najviša grana predstavlja Nebo, najniža Zemlju, a srednja Čoveka. Pošto bi ove tri prirodne sile trebalo da se usklade kako bi obrazovale čuvstveni kosmos, stabljike moraju da se uravnoteže bez vidljivog napora.

Priroda je tako predstavljena u domu u svoj svojoj strogosti, ali i večnoj mudrosti.

Lekcije gospodskog irisa

Jedno od najkarakterističnijih cveća kroz istoriju, legende, pesme, genealogiju Japanaca jeste iris i ovo cveće u Japanu svako poznaje. Od njegovog lišća se na prelazu godine spravljaju kupke sa izvanrednim dejstvom. Smatra se da je ovaj cvet totem japanskih praistorijskih plemena. Svakog 5. maja u svim japanskim domovima postavljaju se buketi irisa. Uveče se spravlja liker od korena irisa (šobu-sake) koji se od davnina koristio za lečenje svih vrta bolesti, navodi Žorž Osava. Uveče se za spavanje koristi jastuk od irisa na čijoj je jastučnici utkan ili naštampan taj cvet. Ovaj običaj traje već deset vekova.

PageBreak

Carevi koji obrezuju cveće

U davna vremena u Japanu, mladi samuraji su učili umetnost cveća - to je bio sastavni deo viteške obuke. Za vreme kineskih dinastija Tang i Sung, svakoj vrsti cveća dodeljivan je poseban domar, vrsta sveštenika baštovana, koji je bio zadužen da brine o tom cveću i da pere njegovo lišće nežnom četkicom od zečje dlake. Još od perioda Nara (710-793.) spominje se cveće i stare hronike tih vremena potvrđuju da su car i carica davali primer negovanja cveća: lepa Somedono aranžirala je trešnjine grančice kada bi kod sebe primala uzvišenog supruga. Car Gomiduno, savremenik Luja XIV, posvećivao je svoje slobodno vreme cveću da bi na taj način izrazio svoje poimanje kosmosa. I danas muškarci iz viših slojeva, koji teže kulturi i prefinjenosti, znaju da aranžiraju cveće kao najbolja domaćica.

Oslikavanje prirode

U Japanu umetnost cveća nije samo umetnost, ona je religija i moral i poštuje psihologiju cveća, jer i ona ima razlog za svoje postojanje: cvet ima zemlju iz koje je nikao, sredinu koju najviše voli, porodicu, prohteve i strahove... Japansko dete raste okruženo cvećem. Gleda svoju majku koja s poštovanjem nosi cveće i postavlja ga u dragocene vaze na tokonomi. Tokonoma je ukrasna niša i najznačajniji deo čajne sobe, a buket se pravi da bi preneo utisak prirode. Cveće bi moralo da predstavlja slavljenje Boga, a ne čoveka i ono je zapravo centar ka kome su usmereni svi pogledi. Japansko cveće nije namenjeno za ukrašavanje salona, već je salon taj koji bi trebalo da istakne vrednost cveća. U Japanu je svaki nacionalni praznik istovremeno i praznik cveća. Za Novu godinu odaje se počast boru ili šljivi. U martu cvetovima breskve, simbolu nevinosti, u julu se odaje počast bambusu, u oktobru je praznik crvenog javora...

Razumevanja sveta u cvetu

Na izložbama cveća vlada tišina kao u crkvi, navodi Žorž Osava u „Knjizi o cveću". Svako se povlači u sebe i razmišlja. U cvetnim aranžmanima se uživa i cveće ima edukativnu ulogu. Smatra se da je istinski poeta samo onaj koji je znao da opeva lepotu hrizanteme.

Mentalitet drevnih naroda današnjem zapadnjaku toliko je stran da suptilnosti o kojima oni govore naša čula i ne primećuju. Sve što je oko nas uzimamo zdravo za gotovo. Japanska reč za pojam „civilizacija" znači „prosvećeni duh" ili „produbljeni duh" - za njih postoji čisto moralna, nematerijalna vrednost i zapadnjački izraz (a u skladu sa tim izrazom i razmišljanje savremenog čoveka na zapadu) „materijalna civilizacija" nema nikakvog smisla. Postoji priča koja najlepše oslikava ono što je za drevne narode toliko prirodno, a čega se mi tek lagano podsećamo:

Jednog je dana Šakja Buda pokazao cvet svojim učenicima, koji su se okupili oko njega: „Danas vam otkrivam svu tajnu naše filozofije", reče. „Evo je!" I pokaza im cvet. Niko ga nije razumeo. Jedan jedini učenik je sa osmehom gledao u cvet. „Ti si me razumeo. Od sada možeš da propovedaš umesto mene", reče Buda.

Izvor: Sensa