Ako primećujete suvu kožu, crvenilo, ekceme i akne, lomljive nokte i kosu, velika je verovatnost da vam nedostaju upravo ovi nutrijenti. Ako ih ne unosite dovoljno hranom, možda biste mogli razmisliti o dodacima ishrani jer podržavaju zdravlje i lepotu kose, kože i noktiju, posebno tokom zime.

Pročitajte još:

Kada telu nedostaju vitamini K i H: 5 simptoma na koži, kosi i noktima zbog kojih morate pojačati vitaminsku ishranu
Omega-3 masne kiseline

Ako imate perut, ovih 9 stvari treba da znate: zdrava kosa i koža skalpa

Ako imate prilično suvu i nadraženu kožu ili ako se pridržavate pretežno vegetarijanske ili veganske ishrane, možda bi bilo dobro dopuniti prehranu omega-3 ribljim uljem ili uljem algi koje sadrže eikozapentaensku kiselinu (EPA) i dokozaheksaenojsku kiselinu (DHA).

Ljudsko telo nije u stanju stvoriti esencijalne masne kiseline i zato ih mora dobiti hranom koju jedete. Vegetarijanski izvori masti poput lanenog ulja i orašastih plodova sadrže prekursor alfa-linolnu kiselinu (ALA) koja se u malim količinama pretvara u EPA i DHA. Budući da je stopa konverzije prilično niska, u vremenima kada je potrebna veća doza (poput zimskih sušnih meseci za borbu protiv svraba, nadražene i upaljene kože) dodatak prehrani može biti koristan.

Doze EPA i DHA variraju između 250 mg i 1000 mg dnevno i trebaju se temeljiti na individualnim potrebama.

PageBreak

KOJI VITAMINI I MINERALI SU NEOPHODNI ZA LEPOTU: Najbolji dodaci ishrani za lepu kožu, kosu i nokte
Shutterstock pet-dodatak-lepša-kosa-koža-nokti

Cink

Cink je važan mikrohranjivi sastojak potreban za pravilno funksionisanje i integritet kože. Cink je protuupalan, potiče zaceljivanje rana i koristan je u sprečavanju oštećenja uzrokovanih UV zračenjem i smanjenju učestalosti malignih bolesti.

Nedostatak cinka čest je problem, jer procjenjuje se da jedna trećina svjetske populacije pati od nedostatka cinka zbog neadekvatne količine u prehrani ili slabe apsorpcije koja proizlazi iz oslabljenog probavnog sastava.

Koža sama sadrži oko 6 posto ukupnog telesnog cinka, pa ako ovog minerala nedostaje možete pretiti simptome poput lošeg zacelivanja rana, pogoršanja upalnih stanja kože poput akni, psorijaze, ekcema i rozace ili ispucalih noktiju.

Preporučena dnevna doza cinka za prosečnog odraslog muškarca iznosi 11 mg dnevno, a za žene 8 mg dnevno, što se povećava na 12 mg dnevno tokom trudnoće i dojenja. Cink se može dobiti iz govedine, jaja i ribe; međutim, ako imate malo ovog minerala, možete koristiti visokokvalitetan dodatak prehrani. Preporučujem uzimanje 30 mg dnevno tokom mesec dana.

Šta nam poručuje naša opala kosa: gde treba da tražimo unutrašnji mir i snagu

Vitamin C

Koža sadrži veliku količinu vitamina C, a ovaj snažni antioksidans potreban je za potsticanje sinteze kolagena, štiteći kožu od oštećenja uzrokovanih slobodnim radikalima i UV zračenjem. Nedostatak vitamina C može se ogledati kao krhka, suva i koža bez sjaja, a rane ili mrlje zarastaju sporo.

Vitamin C ljudsko telo ne sintetizira prirodno, te je stoga potreban dovoljan unos vitamina C u prehrani. Najbogatiji prirodni izvori vitamina C dobijaju se iz svežeg voća i povrća poput agruma, crnih ribizli, šipka, guave, čilija i peršuna. Dodatna doza od 1000 mg vitamina C dnevno može pružiti dodatnu potporu vašoj koži.

Prebiotici i probiotici

Mikrobiom ljudskog creva su mikroorganizmi (bakterije) koji prebivaju i rastu u vašem probavnom sistemu. Prebiotici i probiotici igraju ulogu u rekolonizaciji i "hranjenju" korisnih bakterija u probavnom traktu. Ravnoteža našeg unutrašnjeg ekosistema ključna je za zdravu kožu, jer je mikrobiom odgovoran za uklanjanje patogena i toksina, poboljšanje apsorpcije hranjivih stvari, smanjenje upale, jačanje imuniteta i minimiziranje reakcija preosjetljivosti koje mogu dovesti do upale, crvene i nadražene kože.

Prebiotici se mogu nabaviti iz fermentiranih prehrambenih proizvoda poput kiselog kupusa i jogurta, vlakana uključujući povrće i otpornih skroba poput zelenih banana i ohlađenog krompira. Prebiotici igraju ulogu u hranjenju i ponovnom uspostavljanju postojećih korisnih bakterija.

Probiotici su živi mikroorganizmi koji se mogu nadopunjavati. Cilj im je rekolonizirati broj korisne crevne mikroflore u probavnom traktu. U probioticima postoji mnogo različitih sojeva bakterija, a to ponekad može biti zbunjujuće. Ako trebate podršku, obratite se svom lečniku.

Opremanjem nežnim, hranjivim botaničkim kremama i balzamima, postizanjem dnevnih potreba za vodom, hranjivom celovitom prehranom bogatom esencijalnim masnim kiselinama i voćem i povrćem bogatim vitaminima, dodavanjem dodatka ili dva prehrani, uistinu možete transformisati kosu, kožu i nokte iznutra i izvana kroz hladnije mesece.

Izvor: Sensa.hr