Mamurluk je stanje bezvoljnosti i nemoći i prateći je efekat čaše više prethodne večeri. Kada smo mamurni, pored fizičke nemoći, osećaja umora, bola, usporenosti, konfuzije i lenjosti, imamo i određenu dozu krivice ili griže savesti. U ovom stanju fokusiramo se ili na prošlost („Nikad više") ili na budućnost („Samo da me prođe glava"). Sadašnjost nam se ne dopada; jedva čekamo da to stanje prođe, jer se ne osećamo dovoljno jako da se s njim izborimo. Zvuči li ovo kao stanje koje osećate svakodnevno, a zapravo nema veze sa alkoholom, već sa vašim emocijama? E, to je emotivni mamurluk.

„Čovek ne može biti slobodan ako ne vlada sobom." - Epiktet

Dr Lila Davači sa njujorškog univerziteta sprovela je istraživanje u kojem je polovini učesnika prvo dato da odgledaju set fotografija sa emocionalnim sadržajem, a nakon toga set neutralnih fotografija. Druga polovina učesnika gledala je iste fotografije, ali u suprotnom redosledu - prvo neutralne, a zatim emotivne. Nakon šest sati, svi ispitanici dobili su test memorije. Rezultati su pokazali da je grupa koja je prvo gledala emotivne fotografije imala bolje rezultate u igri pamćenja. Takođe, najveći udeo upamćenih fotografija kod svih učesnika bile su one ispunjenje emotivnim sadržajem.

Ovo istraživanje i naučno potvrđuje činjenicu da sve emocije, ma kad da su preplavile naše telo i koliko god mi mislili da smo ih zaboravili - ipak uz određene okidače isplivavaju. A emocije i to kako se osećamo utiču i na našu psihu, ali i na stav i pogled na budućnost.

Mozak, naime, emocije pamti mnogo bolje od običnih stvari, od događaja koji nisu prožeti osećanjima. Emocionalnih zapisa se nikada ne možemo osloboditi, ali ih možemo preraditi. Iskustva stečena iz emocija mogu biti naši učitelji. Bitno je omogućiti svakoj emociji da postoji u nama, da nas preplavi, da nas podseti da smo ponekad tanani, slabi i nemoćni. Kad sebi podarimo to iskustvo, sve negativne emocije nikada više neće biti tako strašne jer smo ih već doživeli, preživeli i upoznali.

Ako mamurluk nastaje posle preterane količine alkohola, da li emotivni mamurluk nastaje nakon preterane količine emocija? I može li se sa emocijama preterati?

O odnosu razuma i emocija mnogo se govori i piše. Svi želimo da budemo srećni, vođeni čistim srcem, ali prednost često dajemo razumu. Smatramo da je nešto bolje uraditi racionalno, jer nas emocije uvek odvedu u pogrešnom smeru. Prepreke na putu od razuma do emocija stručno se nazivaju mehanizmi odbrane. Sami ih izgrađujemo kako bismo zaštitili sebe od ponovnog bola, patnje, tuge... Međutim, jasno je da ovaj način predstavlja samo kamuflažu pravog korena problema i da dugoročno ne donosi nikakav napredak.

Skladan partnerski odnos ljubavi i strasti: kako da dublje upoznate partnera i izbegnete vezu iz navike...

Zaljubljenost, na primer, je stanje u kojem intenzivno doživljavamo lepe emocije. Sećate se izreke: „Pijani od ljubavi"? Istraživanja navode da oksitocin, tzv. hormon ljubavi, može imati posledice slične onima nakon konzumiranja alkohola. Pod dejstvom alkohola smo veseli, poletni, puni energije i sve nam je zabavno. Ne mislimo o prošlosti, niti o budućnosti, već se zaista prepuštamo sadašnjem trenutku. U ovom stanju sve deluje moguće. Isto je i sa intenzivnim emocijama. Ono što se, ipak, kasnije dešava jeste (emotivni) mamurluk.

U mamurluku, na kraju krajeva, prihvatamo stanje stvari takvo kakvo jeste. Svesni smo da smo jutro posle ograničenih mogućnosti i da svome telu možemo pomoći unošenjem velike količine tečnosti, kako bi alkohol što pre napustio telo. Dakle, ovo nije naše prirodno stanje, kao što nije ni stanje emotivnog mamurluka. Baš kao što alkoholu treba vremena da potpuno ispari iz našeg tela (i mi taj proces ne možemo ubrzati, već samo sebi olakšati), isto je i za zaglavljenim emocijama. Dozvolite sebi da osetite, doživite i iživite svaku kako biste bili slobodni i čisti za buduća iskustva. Jer, ipak - čovek je biće satkano od emocija.

Izvor: Sensa