Kako da negujemo telepatiju

Za vreme putovanja južnoafričkog istraživača Laurensa van der Posta afričkom pustinjom Kalahari, sredinom 1950-ih, njegova ekspedicija se utaborila pod nekoliko samotnih stabala tražeći olakšanje od paklene popodnevne vrućine. Laurens je bio jedan od retkih koji nisu zaspali, nego je samo zurio u pustinju, kad mu se bešumno prikrao bušmanski prevodnik Dabe i rekao. "Odande dolaze ljudi. U nevolji su."

"Ljudi dolaze. U nevolji su", odgovorio je. "Osećam to ovde", rekao je pokazavši na svoje grudi.

Nekoliko minuta kasnije, Laurens je spazio nekakve pokrete u daljini. Zatim je ugledao grupu Bušmana. Koračali su kao da mesečare, upalih obraza i praznih pogleda. Dolazili su sa sušnog područja i hodali su danima bez hrane i vode. Laurensovi ljudi su im dali da se napiju i odspavaju u logoru.

Informacija o dolasku grupe gladnih i žednih koju je Bušman Dabe primio i preneo Laurensu van der Postu je jedan od zabeleženih primera telepatije - sposobnosti koju službena nauka ne priznaje ili ne razume, ali koja zbog toga nije ništa manje stvarna. Na osnovu posmatranja preostalih primitivnih ljudskih zajednica, poput Bušmana u pustinji Kalahari, pojedini istraživači poput Laurensa van der Posta zaključili su da je telepatija nekada bila rasprostranjena i uobičajena koliko i hod ili disanje, ali ju je ljudski rod uveliko izgubio uporedo sa razvojem razuma, jezika i tehnologije. Danas kada se civilizovani čovek, zahvaljujući modernim napravama, pri komunikaciji trudi manje nego ikada, telepatija je dosegla najnižu tačku i u redovnoj upotrebi je samo među ljudima koji žive u prirodi. Kao i mišići koje ne pokrećemo, telepatija je, čini se, urođena sposobnost koja atrofira kad se njome ne koristimo.

PageBreak

Bliskost podstiče  telepatiju

Ipak, ni mi civilizovani ljudi je nismo potpuno izgubili, samo što ne umemo da je probudimo po želji. Javlja nam se povremeno, spontano, kada smo opušteni i kad nemamo nameru da čitamo nečije misli. Britanski biolog Rupert Šeldrejk, autor nekoliko knjiga na tu temu, tvrdi da većina ljudi poseduje sposobnost telepatije, iako je pritajena i samo se sporadično aktivira.

Većina nas je, na primer, doživela trenutak u kome pomislimo na nekoga, a ta osoba nas nazove. Ili, krenemo nekome da pišemo mejl i u isto vreme nam stiže mejl od te osobe. Takvo je iskustvo u jednom eseju opisao Kreg Hamilton-Parker, britanski psiholog i parapsiholog. "Povremeno, kad odem u prodavnicu, vraćam se sa stvarima koje nisam planirao da kupim. Sećam se da sam jednom nabavio sredstvo za poliranje srebra iako mi nije trebalo niti ga je moja supruga Džejn naručila. Jednostavno mi se u svesti pojavila neodoljiva potreba da ga kupim. Kad sam se vratio, saznao sam da je moja supruga u međuvremenu htela da polira srebrninu i setila se da je potrošila staro sredstvo."

Po svemu sudeći telepatska sposobnost je najjača između ljudi koji se međusobno razumeju, dopadaju ili, još bolje, vole ‒ među ljubavnim parovima, članovima porodice i prijateljima iz detinjstva. Zapisi o spontanim iskustvima otkrivaju da je veliki deo prijavljenih slučajeva telepatije uključivao dva elementa: razmenu informacija između bliskih rođaka, pogotovo između majke i dece, kao i situaciju opasnu za život jedne od tih osoba. Česti su primeri ljudi koji kažu da su u trenutku kada se njihovim najmilijima dogodila neka nezgoda intuitivno osetili da nešto nije u redu. "Jednom prilikom je moja supruga osetila da sam imao manju nezgodu sa biciklom na putu kući", napisao je Hamilton-Parker. "Iako nisam bio povređen i došao sam u predviđeno vreme, dočekala me je na vratima uznemirena, 'znajući' da mi se nešto dogodilo."

Reč telepatija dolazi od grčkoga tele (daljinski) i pathein (osećati). Izvorno značenje telepatije je daljinsko osećanje ili saosećanje. O načinu na koji se između živih bića razmenjuju podaci o tuđim mislima, osećanjima, namerama i doživljajima možemo samo da nagađamo. Da li su u pitanju neki još nepoznati talasi, uporedivi sa talasima koji prenose telefonske, televizijske ili radijske signale? Ili su sve misli, iskustva i sećanja pohranjeni u nevidljivoj i sveprisutnoj "biblioteci" koju hinduistička filozofija naziva akaša, Karl Gustav Jung kolektivno nesvesno, dok je neki upoređuju i sa univerzalnim kompjuterom?

Bilo kako bilo, neki naučnici su pokušali da dokažu odstojanje ovog fenomena. Sredinom 1970-ih su dvojica istraživača, Čarls Honorton i Vilijam Braud, nezavisno jedan od drugog, smislili postupak koji je uveo revoluciju u istraživanja telepatskih i drugih vančulnih sposobnosti. U eksperimentu pod nazivom Ganzfeld (od nemačkog "celo polje") učesnici ‒ primalac i pošiljalac misli ‒ su bili smešteni u tapacirane kutije, u kojima nije bilo nadražaja iz spoljašnjeg sveta kako ih ništa ne bi ometalo. Oči primaoca su prekrivene polovinama ping-pong loptica, a slušalice u ušima su emitovale beli šum. Tokom eksperimenta istraživači su pošiljaocu pokazivali slike ili inserte iz filmova, a on je pokušavao da odašilje primaocu ono što vidi ili osećanja koja proživljava. Istraživači su u izveštaju naveli da su u nizu eksperimenata Ganzfeld ispitanici zabeležili u proseku 37 odsto pogodaka, što je za 12 odsto bolje od odstotka pogodaka koji bi bili ostvareni slučajnim pogađanjem.

Plemenska društva koja se i danas služe telepatijom u svakodnevnom životu se ne opterećuju istraživanjima.Kao što smo videli u uvodnoj priči, urođenici u pustinji Kalahari međusobno komuniciraju (bez tehnologije) preko velikih udaljenosti, a Van der Post je boraveći među njima zabeležio i brojne druge primere njihovih telepatskih sposobnosti. Putujući sa svojim domaćinima u lov desetine kilometara daleko od sela, jednom prilikom je prisustvovao uspešnom ulovu antilope i pitao jednog Bušmana kako će njegove komšije reagovati kada se lovci vrate i pokažu plen.

"Oni već znaju. Mi Bušmani imamo žicu ovde", odgovorio je Bušman tapšući se po grudima, upoređujući svoju metodu komunikacije sa ljudskim telegrafom koji prenosi žica. I zaista, kad se ekspedicija na povratku približila selu, Van der Post je zapisao, da se čula Pesma o antilopi koju su seljani već počeli da pevaju u čast lovcima, a pripreme za dobrodošlicu su bile u punom jeku. Oni su zaista "već znali". Osim Van der Posta, i drugi istraživači Afrike su primetili da domaći ljudi često znaju kad se njihovi bližnji vraćaju kući.

PageBreak

Misli čitaju i životinje

Komunikacija se odvija i između ljudi i životinja. Zabeleženo je da lovačka i ribarska plemena iz Afrike, Južne Amerike i Okeanije "dozivaju" plen uz pomoć misli. Istraživači su naime uočili kako tune domorodačkim ribolovcima dolaze kao po narudžbi. Glavni šaman na Gilbertovim ostrvima u Mikroneziji i danas nosi počasni naziv "dozivatelj delfina" jer u vreme svetkovina uspešno vabi delfine bez ikakvih vidljivih ili čujnih mamaca. Kao što je okeanijski šaman povezan sa delfinima koje doziva da svojim dolaskom i veselim iskakanjem iz vode uveličaju verski obred, brojni zapadnjaci su uvereni da imaju telepatske spone sa svojim ljubimcima. Pritom su, naravno, životinje te koje imaju jače telepatske sposobnosti.

U svojoj knjizi Dogs That Know When the Owners Are Coming Home (Psi koji znaju kada im se vlasnici vraćaju kući), među mnogim primerima Šeldrejk je naveo i terijera Tikija, po čijem je ponašanju gazda mogao precizno da tempira kuvanje čaja za svoju suprugu. Naime, pas bi uvek stao kraj prozora kad bi vlasnikova supruga kretala kući. U koje god doba to bilo - i kad bi radila kraće ili ostajala prekovremeno. U svakom slučaju, Tiki bi se postavio u pozdravnu pozu otprilike pola sata pre ženinog dolaska, što se podudaralo sa vremenom potrebnim da sa posla stigne kući. Samo je ona znala kada će se to dogoditi. Tačnije, samo ona i - Tiki.

Sličnih svedočanstava ima mnogo. Ne samo da kućni ljubimci osećaju kad se neko njima blizak vraća kući nego i reaguju na misli koje padnu na pamet njihovom gazdi prijatelju. Neki su primetili da njihov pas počinje da maše repom kad se sete da bi trebalo da ga izvedu u šetnju iako nisu ništa izgovorili niti napravili kretnju po kojoj bi dlakavi ljubimac mogao da zaključi da će uskoro izaći.

Neki su skeptici objašnjenje za opisane pojave pronašli u životinjskim čulima vida, a još više sluha i njuha. Moguće je, kažu, da ljubimci svojom percepcijom opažaju nama neprimetne pokrete, zvukove i mirise. Možda ljudi u trenutku kada nešto pomisle odašilju određeni mirisni molekul, koji pas nakon nekoliko takvih slučajeva poveže s postupkom koji sledi. Uostalom, zabeleženo je da neki psi, mačke, pa čak i zečevi, predosećaju kad će njihov vlasnik imati epileptični napad. Priča se da su neki ljubimci upozorili gazde dijabetičare da im je pao šećer u krvi.

Ali engleski biolog Rupert Šeldrejk tvrdi da se mnogi fenomeni u komunikaciji ljudi i životinja ne mogu obrazložiti nikakvim mirisima, zvukovima ili kretnjama ljudi ‒ prosto zato što životinje reaguju i kad dotični ljudi nisu ni blizu dometa uobičajenih, naučno priznatih čula. "Neke životinje zaista imaju moć percepcije koja nadilazi poznata čula", kaže.

Sve u svemu, od naših životinjskih prijatelja možemo mnogo da naučimo o životinjskoj, ali i o ljudskoj prirodi. Iako je telepatska sposobnost kod ljudi oslabljena jer smo je nadomestili telefonom, radijom, televizijom i internetom, nismo je potpuno izgubili. A možemo je i razbuditi i ojačati, pod uslovom da sebi priznamo da postoji.

PageBreak

Preduslovi za telepatiju

od telepatije nije nužno da je pošiljalac podataka svesno usredsređen na primaoca podataka, ni obrnuto. Kod telepatske komunikacije podaci naprosto stižu do primaoca od pošiljaoca bez obzira na želju i nameru bilo kog od njih. Čini se da je sposobnost primanja podataka od druge osobe tim veća što je primalac smireniji i opušteniji i što su mu čula manje opterećena spoljašnim nadražajima.

Dnevni poslovi i užurbanost svakodnevnog života stvaraju mentalnu buku, koja se stišava u nekim stanjima svesti kao što su san, meditacija ili hipnoza. Nesumnjivo je da su ljudi na vančulnu komunikaciju mnogo prijemčiviji u tim stanjima, stoga je ulazak u stanje opuštenosti ključan za razvijanje telepatskih sposobnosti. Razmena poruka uz pomoć misli nije moguća ako vam je um opterećen suvišnim sadržajima. Da biste se oslobodili misaonog i emocionalnog "otpada", preporučuje se vežbanje tehnika kao što su relaksacija, joga ili meditacija. Sve navedene tehnike uključuju i vežbe dubokog i ritmičkog disanja, koje učvršćuju stanje opuštenosti.

Vežbe za jačanje telepatskih sposobnosti

Uz opuštanje, važno je trenirati vančulno opažanje, u sklopu koga deluje i telepatija. Evo nekoliko predloga za razbuđivanje uspavane telepatije i srodnih sposobnosti:

• Kada se probudite, pokušajte da predvidite s kim ćete se tokom dana sresti. Ne oslanjajte se na logiku. Pročistite um i dopustite imenima i licima da vam dolaze u svest spontano. Zapišite svoja predviđanja i uveče ih uporedite sa stvarnim događajima.
• Kad god vam zazvoni telefon ili vam stigne SMS ili mejl, zatvorite oči i vizualizujte osobu koja vam se obraća. Potom se javite na telefon ili otvorite mejl i proverite da li ste pogodili. Što više budete sprovodili ovu vežbu, to će vaša preciznost biti veća.
• Dok stojite u redu u banci ili pošti, pogađajte koji će vas službenik poslužiti. Pri ovoj vežbi gledajte u svoju "metu", što će vam pomoći da razvijete intuiciju i sposobnost da se mentalno povežete sa ljudima u blizini.