Intuicija nije mistični predosećaj, već ono što nesvesni deo mozga vidi pre svesnog, a vežba se fokusiranjem na predosećaje i oslobađanjem od straha.

Ako slušamo svoje telo i svesni smo vlastitih osećaja, mnogo su manje šanse da pogrešimo sledeći instinkt, tvrde psiholozi. Ako se osećamo ugroženo, naša se koža instinktivno "ježi" i na taj nam način govori da se izmaknemo iz situacije. Istovremeno se javlja racionalni glas u nama koji govori da ne budemo smešni, a više ni sami ne znamo kako postupiti.

Treba li da se odlučimo za racionalan pristup ili jednostavno da poslušamo svoj instinkt dilema je u ljubavnim, poslovnim i mnogim drugim odlukama, a odluka postaje puno jednostavnija ako naučimo da prepoznamo i verujemo svom instinktu.

Uz psihološki aikido nećete biti neprijatelj sebi: 20 saveta dr Mihaila Litvaka...

"Ljudi treba da nauče da prepoznaju razlike između instinkta i straha", kaže psihoterapeutkinja Adiriana Irvin i objašnjava da je intuicija usmerena na nešto određeno, a ne prestrašeni odmak od nečeg. Intuicija nam ne govori da bežimo od nečega, već nam govori šta treba da uradimo, a samo strah nas tera da bežimo iz situacije. Intuicija nije mistični predosećaj, već ono što je naš mozak nesvesno analizirao pre nego što se to procesuiralo u svesnom delu.

Svetski bestseler "Moć razmišljanja bez razmišljanja" autora Malkolma Gladvela, objasnio je kako odlučivanje na temelju intuicije češće dovodi do boljeg ishoda nego oslanjanje na neke racionalne alate, poput zapisivanja mana i prednosti kod neke odluke.

PageBreak

Kada nam instikt bolje radi

Skeniranje mozga dobrovoljaca otkrilo je da deo mozga, nazvan ventralni paladium u velikom mozgu, snažno reaguje na osećaje iz naše podsvesti. Naučnici to nazivaju instrumentalnim učenjem, gde instinkt prepoznaje poznate situacije i predlaže nam trenutni odgovor pre nego što imamo vremena racionalno da razmislimo.

Tako kuća može podstaknuti sećanja iz detinjstva, glas može podsetiti na bliske ljude, a antipatični ljudi nas mogu podsetiti na nekadašnje neprijatelje. Ako se odluka temelji na duboko podsvesnim okidačima, teško da ona može biti pogrešna, tvrdi Gladvel.

Moramo dati poverenje svojoj prvoj reakciji u nekoj situaciji, a ne odbaciti je odmah. Može se ispostaviti da je instinkt bio zamaskirani strah, ali ne treba automatski smatrati da taj osećaj ništa ne vredi i ne može ništa pametno doneti.

Ako nam intuicija govori nešto, treba je pustiti da to kaže do kraja i potom nekoliko minuta procenjivati ima li to smisla ili ne. Ako nam se neko intuitivno čini čudan, mada nije uradio ništa zbog čega bismo mogli da pomislimo tako, treba se fokusirati na analizu njegovih postupaka. Tako možemo "pokupiti" važna upozorenja koja bismo inače propustili.

Stručnjaci predlažu testiranja naših instinkata na članovima porodice i bližnjima. Možemo početi od procene njihovog raspoloženja i namera. Poenta rada s bližnjima je eliminisanje faktora straha iz intuicije, pa nam ona može dati najpouzdaniji uvid u situaciju.

Da li ste prirodni iscelitelj: 14 znakova da ste empata koji ne treba da vas brinu...

Neurobiologija tvrdi da je intuicija aktivnost koja dolazi iz desne strane mozga, a u svom se "radu" koristi delovima zaduženim za emocije, kreativnost i inovacije, dok je leva strana mozga zadužena za matematičke i činjenične analize.

Nedavna studija pokazala je da su ljudi, koji donose odluke a da ih nakon toga ne objašnjavaju sebi i drugima, mnogo zadovoljniji i srećniji što su upravo tako postupili, a istraživanje Univerziteta Misuri je potvrdilo da je pozitivno razmišljanje pri odlučivanju češće povezano s našim stvarnim željama i osećajima. Ako se osećamo dobro i srećno, naš instinkt bolje radi, objasnili su naučnici.

Izvor: Express