Koliko dobro poznajete svog partnera? Možda vam ovo pitanje deluje sasvim besmisleno, ali dobro razmislite pre nego što odgovorite. Da li znate koji je partnerov omiljeni film, šta ga najlakše nasmeje, koje je najranije sećanje koje ima? Da li znate šta ga je privuklo vama? Da li ste u stanju da predvidite njegovo ponašanje u bilo kojoj situaciji? Svi mi volimo da mislimo kako poznajemo partnera bolje od bilo koga drugog. Uživamo u sigurnosti koju nam pruža poznato, u činjenici da postoji neko kome verujemo i na koga možemo da se oslonimo... Ipak, većina nas ne poznaje partnera onoliko dobro koliko bi volela. Zapravo, velike su šanse da ni same sebe ne poznajemo naročito dobro.

Uprkos tome što verujemo da smo objektivne sudije, istina je da zapravo nikada ne vidimo kompletnu i tačnu sliku svoje veze. Čak i pre nego što smo upoznali partnera, skrivene predrasude su već odigrale svoju ulogu, utičući na naše ponašanje i formiranje mišljenja. Iako verujemo da odlično poznajemo partnera, ako postanemo samozadovoljni rizikujemo da se "uljuljkamo" u savršenu projekciju, ignorišući eventualne signale za opasnost.

"Znala sam da je Branko onaj pravi, jer smo od samog početka osećali neverovatno jaku povezanost", kaže Emilija, 38. "Zaista sam osećala da ga poznajem mnogo intimnije nego bilo ko drugi. Nekoliko godina kasnije smo se verili i oboje smo bili presrećni, ili sam bar tako ja mislila. Dva meseca pre venčanja, Branko me je napustio. Rekao je da stalno pokušavam da ga kontrolišem i da se oseća kao u zamci. Bila sam skrhana – delovalo mi je kao da priča o nekom nepoznatom paru, a ne o nama." Tri godine kasnije, Emilija i Branko i dalje ne govore. Ona još uvek preispituje svoja sećanja, konstantno se pitajući šta je uradila pogrešno i zašto nije uvidela šta se sprema.

"Svi mi izvrćemo sliku koju imamo o sopstvenom ponašanju", kaže profesor psihologije Robert Bornstein. "U pitanju je dugotrajan proces koji započinje kada pogrešno interpretiramo događaje, a potom, kako vreme prolazi, naša sećanja su potpuno promenjena." Iako je u pitanju nešto što radimo po navici, moguće je osvestiti nekoliko ključnih stvari koje utiču na to kako posmatramo svoje bližnje, kao i sebe, a koje nam mogu pružiti bitna saznanja o tome kako da unapredimo svoju vezu.

Jedna od najčešćih grešaka koju svi činimo je način na koji dodeljujemo krivicu. "Skloni smo tome da posmatramo sopstveno ponašanje kao proizvod spoljašnjih uticaja", navodi Bornstein. "Na primer, ukoliko kasnite na posao, okrivićete vozača autobusa koji je išao sporo. Mi, zapravo, pripisujemo značenje ponašanju drugih ljudi na osnovu njihove ličnosti – kada neko kasni, mislimo da je to zbog njihovog lošeg osećaja za vreme."

Krivica je, naravno, u srcu većine konflikata, i ako nesvesno procenjujemo partnera na osnovu različitih standarda, sukob će biti znatno teže razrešiti.

"Kada smo se Janko i ja venčali, dogovorili smo se da sve račune plaćamo po pola, međutim, on je uvek kasnio sa svojom polovinom", navodi Jasmina, 41. "Bila sam kivna na njega, jer sam stalno morala da mu priskačem u pomoć i mislila sam da je veoma sebično prebacio svu odgovornost na mene. Shvatila sam koliko sam bila nepravedna tek kada je napomenuo da je on plaćao moju ratu kredita u periodu kada sam bila bez posla. Janko još ne postupa onoliko odgovorno sa novcem koliko bih ja želela, ali sada shvatam da ni ja nisam savršena."

Slične greške se dešavaju svakog dana i često su uzrok / koren napetosti i nerazumevanja. Ipak, postoje različiti razlozi zbog kojih menjamo pogled na svet. Čak i kada tek upoznamo nekog, često se dešava da ne vidimo kompletnu sliku.

PageBreak

Preradite svoj scenario

"Svako od nas u novu vezu donosi i svoj, već postojeći, scenario", objašnjava Bornstein. "Taj scenario, ili skript, formira se tokom detinjstva. On određuje način na koji posmatramo sebe, ali i druge ljude." Dok nam, sa jedne strane, pomažu da formiramo identitet, ove skripte služe i kao filteri, čineći da interpretiramo tuđe ponašanje u svetlu koje najviše odgovara našem scenariju.

Biljana, 33, je oduvek sebe smatrala povučenom i verovala da joj je potreban partner koji će je izvući iz njene ljušture. Upravo je to obrazac po kome je funkcionisala veza njenih roditelja, pri čemu se Biljana identifikovala sa svojim ocem, tihim i povučenim čovekom.

"Upoznala sam Aleksandra na žurci gde su se bukvalno svi u sobi smejali njegovim šalama", seća se Biljana. „Bio je zaista društven, tako da sam mislila da je savršen za mene i bila sam oduševljena kada me je pozvao da izađemo." Prvih nekoliko meseci bila je oduševljena što je deo tako društvenog para. Međutim, uskoro je shvatila da skoro nikad nisu sami, kao i da su planovi za izlazak jedina tema razgovora. "Shvatila sam da zapravo nisam u vezi, već da sam više društvo za izlaske – bila sam toliko srećna što sam pronašla toliko društvenu osobu da uopšte nisam razmišljala o tome da li mi on odgovara po bilo kom drugom osnovu. Jednostavno sam ubedila sebe da je tako."

Možda vam se čini da ćete nakon što prođe početna zaljubljenost – period koji se obično opisuje kao ludilo – biti u stanju da bolje procenite sopstvenu vezu, ali profesor psihologije Margaret Clark otkriva da zapravo samo menjamo metod samoobmane. Tokom serije istraživanja o tome koliko partneri odgovaraju našim potrebama, utvrdila je da iako verujemo da objektivno posmatramo svog partnera "mi ih zapravo procenjujemo u svetlu sopstvenog ponašanja. Tako da ćete, ukoliko sami pružate podršku partneru, smatrati da i on radi isto, i nasuprot tome, ukoliko sebe ne doživljavate kao osobu koja pruža podršku, nećete ni partnera tako videti."

Promenite pogled na svet

Clark je parovima dala zadatak da opišu obrasce ponašanja za koje su smatrali da su podržavajući i otkrila različite načine pružanja podrške, od fizičkog ispoljavanja nežnosti, podrške u dostizanju ciljeva, pa čak i izbegavanja određenog ponašanja ("Nisam se naljutila kada je zaboravio... ").

Međutim, nisu svi ispitanici merili podršku na isti način kao i njihov partner. Terapeut John Dixon otkrio je da su mnogi ljudi potpuno nesvesni različitih načina na koji njihovi partneri iskazuju naklonost.

"Zamolili smo različite parove da opišu način na koji pokazuju naklonost, ali i kako vole da je primaju i utvrdili da postoji velika neusaglašenost. Ljudi su bili iznenađeni otkrićem o tome kako se njihov partner stvarno oseća." Ukoliko se način na koji vi pokazujete naklonost znatno razlikuje od partnerovog – na primer, ukoliko vi uživate u fizičkom kontaktu, a on radije verbalizuje svoja osećanja – to za rezultat može imati osećaj zanemarenosti, čak i kada su oba partnera imala najbolje namere.

Osećaj da vas partner ne ceni dovoljno, naročito kada raspravljate o teškim temama, može izazvati velike probleme. Upravo je kombinacija uobičajenih okidača, obrazaca ponašanja koji iritiraju partnera, i ozlojeđenosti razlog zašto mnoge rasprave toliko eskaliraju. Razumevanje partnerovih stavova, umesto oslanjanja na sopstvene pretpostavke, nam daje šansu da promenimo i uskladimo svoje reakcije i siguran je put ka boljoj komunikaciji i razumevanju. "Osvestite svoje obrasce, svoja očekivanja, kako od sebe, tako i od drugih ljudi", savetuje Bornstein. "Ukoliko ste u stanju da ih identifikujete, onda možete i da ih promenite."